Naša književnost
~
Човек је добар Е о = – (2805
- Мупгр тић: Зато си ти испао такав! Напоље! -
-" Саша (попушта, пристојније): ЈА други су испали паметни! (одједном бесно): К о има деце — ја или они“
Муртић (опали га питаном)- Ево ти! И ако још једанпут писнеш о деци... Саша (седнеу угао, покути се, као беба): Мислио сам да ет: бити срећан што сам свршио ствар...-Сад имаш унуку!
Муртић (му полако прилази): Шта си свршио
Саша (подигне лакат А се брани — детињим тоном): Не ПГ
"рај ме!
Муртић (га. степа за руку): не бој се. Говори, шта си
свршио Саша (се отима): Нећеш ме тући Муртић (бесно): Говори. 7 Сашга (брзо превејано): Фуфица се одрекла Маријане. Муртик (још га држи, диже га, живо): Каког Каког "Саша: Сасвим. Заувек. Муртић: Шта је казала; Реци, реци, пл унан еј Саша: Ништа. Опалила ми је шамар и рекла: то Муртић:иИ то је свег – "Сашга: Све. ИЕ = Муртић (гурне га): Мазго! То није ништа. Саша: Да. Пар НИ) "Али требало је чути шта је рекла раније. Муртић: Штаг Говори, балване! Саша (са смехом): Баш то! Рекла ми је да сам балван. И
5
ана се чуди да се могла упустити са мном. То сам _ удесио, ~
зар не Тако сам лепо играо кретена!
Муртић (са презиром): То ти није било тешко.
о Лако се теби смејати. Ја сам. могао да надрљам ко нико мој! (Шепури се): Ето, сад имаш унуку. (Смеје се).
МО ти 50570) ај Седи овамо. (50) ваше седи!
Саша (седа, мрзовољно као дете): о већ знам шта ће - доћи! ,
Муртић: Кажи ти мени, осећаш ли ти "ма, шта, ма и нешто најмање за ту жену:
Саша (просто): Ништа! |
Ивсо (из споредне собице): Лажете!.
Саша (скочи): Ко је тог .
Иво (излази из собице): Лажете!
Саша: Ко сте виг (за сваки случају тону „вретена ): Ви сте мени познати. |
"Иво (е Ени поносом): Лажете да ништа не осећате
за Славу. Знам како сте се увијали око ње: нежно и тако срдачно. То је немогуће играти. Или сте онда латали — или сада! Саша (безазленим тоном): Шта ви хоћете од мене; Ја не-
мам ништа са вама... Кво вам татице...