Naša književnost

Писано пред зору - 405

Од година.

Од успомена. -

Још тежу од несрећа. Јот: тежу од среће што је била и што мине брже но што и дође. и -

И грумен леда грумен сумње и бола што у грудима носиш без Лека, ·

Дај сунцу на смирају: има још снате можда

да га исцели.

Ш

Заборави на високи гранати орах пред кућом кога више нема. И чворноват као од преброђених олуја са провора пуни страха и бледог смеха што смо их гледали и плашили се да га не оне не сломе не ишчупају. И на његове сенке мирне и густе и зелене и блиставе Као гланцане Преко распуста. Крај је августа. Први плодови његови падају. Кришом затресемо грану да брже падају. Гледај! То они опет падају с тупим треском на земљу. Руке су нам жуте и црне већ од горке и. меснате им Коре И купе ораја здепасте и расејане под ојнаком се Уз цик наш Руше. Не реци уморан сам Од свега. Од живота. Да дошао си ту пред немом кућом да побетнеш од олова ; брига. Од дармара година, Да све је прошло. Ни живот ми свој не причај. Знам. Знам. Знам. Знам. Знам. И нећу да знам. Живот какав се није могао ни какав се не би хтео да се могао. Немогућ. А ипак јесте. Јаш снови остали су млади могао бих да кажем. И наде. Мотли бисмо да кажемо. Могли бисмо. 1 Слагали бисмо. Ту пред кућом које више нема глумац скида штминку. У Пактолу живота снови су се окупали. Од сувог злата да су“били > У неспокојним би се у немирним предвечерјима