Naša književnost

540

једничког живљења уметникова љубав се губи и критичко суђење добија превагу у његовом психичком животу. Ако љубавна страст ремети хармонију у унутрашњем животу уметника и покреће инвенцију, она често зависи од процеса сазнања као исхода критичког посматрања. Уметник врши избор својих извора надахнућа, он се „ангажује“; али када доживљује разочарања, има снаге да се ослободи изабране личности која није више за њега извор потстицања на стварање већ претставља сметњу. Но то не значи да је тиме сачувао своју слободу. Напротив, нема слободу јер има таштину због које постаје игра „препредене политике виших друштвених редова“, Обузет је гневом када види да је војвоткиња де Кариљано вратила Августини слику коју је њој поклонио. Страховито увређен, изражава одлуку да се освети војвоткињи; 0на га је довела у положај у коме утврђује да је живео у обмани. У бесу уништава своје ремекдело и ствара врло тешку породичну атмосферу. Васпитана у другој средини, Августина није могла да га разуме и умире сломљена болом. Понеког уметника или писца обузме огорче-

Књижевност

ње на себе када увиди да је, понесен страсном љубављу према лепој жени, дуго имао о њој погрешну претставу, да није наишао код ње на разумевање и да не може створити с њом трајан позитиван душевни контакт. Он је у стању да се одрекне свог портрета или описа некада вољене жене која га не схвата и чију је праву природу познао тек доцније у браку. Болна разочарања и патње могу бити за ствараоца извори надахнућа и инвенције.

Ова узбудљива и болна новела, која се у првом издању звала „Слава и несрећа“, објављена је 18830 У књизи новела „Слике из приватног живота“, које се, као што истиче Душан Милачић, налазе „на раскрсници Балзаковог стваралаштва“ и „имају великог значаја за психологију њиховог писца, а истовремено означавају и датум у француском роману, а можда и у роману уопште“ („Балзак“, 1949, стр. 37). Преводилац је дао на крају садржајну белешку о делу, које има важности не само за психологију Балзака и за проучавање историје француског романа негс и за испитивање психологије уметникове личности.

Д-р Слободан ПОПОВИЋ

ЈЕДАН ДРАГОЦЕН ПРИРУЧНИК ЗА ПРОУЧАВАЊЕ ЊЕГОША =

У издању „Просвете“ изашла је „Библиографија о Његошу“ од дра Љубомира Дурковића-Јакшића, доцента универзитета у Београду. Ревност дра Дурковића не може се довољно похвалити; он је данас, несумњиво, највреднији скупљач грађе и докумената о Његошу и Црној Гори његова времена. Највише је за похвалу што др Љ. Дурковић зна своје границе и у својој скромности не иде даље од скупљања грађе, остављајући другима синтетичке студије, научне расправе у строгом смислу те речи и књижевне огледе.

Ова „Библиографија о Његошу“ коју је сад, поводом сто и педесет годишњице Његошеве смрти, објавила „Просвета“, једно је од најдрагоценијих помоћних средстава за проучавање Његоша. Без њега се отсада не може приступити изуча-

вању Његоша, његових дела и Црне Горе његова времена.

Г. Дурковић је забележио преко три хиљаде написа који се тичу Његоша или издања његових дела! Писац овога осврта и сам је дуго година бележио, за своју личну употребу, бавећи се Његошем, списе који се тичу Његоша, па може мирне душе потврдити да је састављач ове „Библиографије“ забележио велики део онога што је до краја год. 1950 речено о Његошу. Ова прегршт додатака његовој књизи која овде следује само је доказ колико је Дурковићев труд темељно обухватио готово све што је досад о Његошу _ писано. „Библиографији о Његошу“ треба, дакле, додати још и ове списе (наравно, не само ове, него и друге који ће се накнадно пронаћи, јер ниједно људско дело