Naša književnost

432 ; _ Књижевност

= Једног дана, око подне, дошли су и одвели их. Сада је кућа празна, и горе је но да су ме стрељали.

Лука говори о Паштровићима и каже да су били храбри у свој борби.

= Дванаест је братстава, — каже. — Сва си се борила тјротив окупатора. Многи из наших породица стрељани су као таоци, Или су пали у борби. Познато вам је, — наставља Лука, — да је

устанак почео тринаестог. У Вир Пазару око 11 часова дат нам је сигнал. Тада ми забарикадирасмо путеве, нападосмо на манастир Градиштте, у коме су логоровали Италијани. Уосталом, и прва пушка против непријатеља испаљена је код нас. Напали смо на три камиона који су долазили путем... Муцали емо, за пуцали су и они. Била је то пољска кухиња и ми смо је запленили.

Изишли смо из куће мајке Андровић, и у ениквемо се даље, према цркви и селу. г

— Тамо, иза оног брега, — каже Лука и показује некуда у планине, — тамо су били Италијани. Долазили су колонама. Ми смо добри. стрелци и многе смо побили. Али су они били лукавији и обманули су нас. Њихов командант предложио је примирје ради сахране палих. У међувремену је запосео узвишицу. Двадесетчетири дана одупирали смо се: Тада је дошло ваздухопловство а и морнарица. Све куће у околини сравњене су са земљом. Било је као пред Верденом. Надирали су из шест праваца. А ми смо наш једини митраљез преносили са места на место да би они поверовали да их имамо више, Села су горела и наступило је време када су људе изводили из кућа и постављали уза зид.

Снажан, равнодушан и самосвесан, Лука изграђује своју причу из доживљеног и сањанот. Нема ничег неистинитог у његовим речима, иако се штошта могло другаче одиграти. Чулна снага уображжавања, шарени снови његових дана, мрсе сећање и он губи осећање границе између онога о чему је сањао и онога што је уистини бишо. |

И док тако иде пред нама, изгледа ми сличан неком лику из Лондонових историја из Аљаске. Кажем то тихо пријатељу Дединцу. Али је Лука =уо име. Окрећући главу. уназад, мирним гласом проговара: -

=— Џек Лондон; Велики писац. Био је пријатељ мога брата.

Је ли био његов пријатељ А зашто и нег Али, изненада, сенка једног другог лика надноси се над Луку, сенка оног занесењака и авантуристе из ХУПТ столећа, чија оронула кућа још стоји у оближњем месту. Стјепан Зановић зове се тај колега Ка-

" љиостра и Казанове, књижевник и фантаст који је стајао у преписци са Глуком, Вали и Русоом. Он се био тако дубоко уживео у улогу својих снова, да су му многе личности на европским дворовима поклањале пуно поверење.

.