Naša književnost

Као роса > 445

Зато ме је јако зачудило када ми мајка рече да ћу с Јелком ићи на село. Знала сам да је узалудно мајку запиткивати кад она једном пресече разговор. Али имала сам ја другог начина да сазнам понешто од онот што мајка није хтела да ми објасни: увече, када је мати мислила да спавам, ја сам лежала отворених очију и ослушкивала из замрачене собе о чему она и ујаку кујни разговарају.

— Да знаш, чим мало отопли, шаљем дете на село са Јелком Хами-Јевтића, — похвалила се мајка те вечери.

Ујак се зачудио, баш као и ја.

Онда му је мајка све објаснила. Мени су неке њене речи биле загонетне, али ипак сам разумела зашто ћу ићи на село баш са Јелком... · -

Она је већ годину дана испрошена за богатог човека. („Пела Посавине је његово“, рекла је мати.) Решено је да свадба буде у јесен, кад Јелка навршти осамнаесту. Али зимус, на некој забави, Јелка се загледала у некаквот студента. Састајала се с њим, дописивала и — кад су јој родитељи ухватили ту преписку — признала да га воли. За вереника више ни да чује. Хоће да му врати прстен. И сад, да не би пукла брука по чаршији и да би „уклонили дете од напасти“, Хапи-Јевтићи су доконали да ће најбоље бити ако Јелку пошаљу преко лета некој удовици, пензионерки, која је прошле јесени уз њихову помоћ подигла вилу у оближњем летовалишту, под Романијом. Та удовица је иначе њихов дужник и упорно је позивала да јој неко од њих дође у госте...

Све је то Хаџи-Јевтићка испричала мојој мајци кад јој се она пожалила да треба мене да пошаље на село, а да не зна како ће. Госпа-Коса јој је одмах предложила да ме пошаље с Јел- | ком. Јер њена Јелка, рекла је, нећка се да иде, говорећи да ће „умрети од досаде“. „Па ето јој друштва, закључила је гостаКоса. Нека се забавља с вашом Милицом, кад јој је већ иначе то дете толико драго...“

Мајка је све то причала весело, као да јој је све однекуд и смешно. Смејао се и ујак и нешто товорио о томе како је госнаКоса лукава — али ја га више нисам слушала, нити сам покушавала да разумем о чему су он и мати даље говорили. Ја сам после мајчине приче мислила само о Јелки, Нисам баш сасвим добро схватала шта се то с њом дештава, али било ми је јасно да хоће силом да је од некога одвоје, То ме је растужило. Па ипак, нисам могла да се не радујем што ћу с њом ићи на село. „Јесте Јелка велика, али на селу, кад будемо саме, можда ће хтети да се са мном итра...“ С том еазм мишљу те вечери заспала.