Naša pošta

Број 8.

РАМА. ПОНТА“

Страна 13.

онисавања по Ћефу који је дигнут на ступање закона; али можете мислити како се у овој атмасфери »несталности« осећамо ми који смо ту сталност тако рећи до јуче имали. Чудно је, да у меродавним хруговима није било толико увиђавности да се умотри, да ће та несталност — прво од три, па сад још од три године — врло рђаво одјекнути у чиновничким редовима ван Србије.

Несталност за прве три године од ступања на снагу новог Закона о чиновницима могла сегдонекле и правдати. Али чиме се правда продужавање те несталности још за три голине2 Наравно, нађени су неки разлози, али те разлоге нико не узима озбиљно. Јер кад нам се _ каже: не можете добити сталност, јер није донет закон о централној државној управи, ни извршена редукција чиновника ит. д. — ми у све то не верујемо; ми главни разлог за продужење несталности видимо у жељи, да се чиновништво држи у шкрипцу, да се од њега начини робље које ће стрепити од сваког мрког погледа и личног расположења старешининог.

И докле ће то трајетиг Ко нам јамчи да се и после три године нађе наћи разлога да се чиновничка несталност продужи још за три годнне и тако ко зна докле. И, верујте ми, господине уредниче, осећам се, да ће се свака влада увек радије прихватити овог продужавања наше несталности — јер је то за њу много удобније — но што ће чиновничку сталност стварно спровести.

А ми немамо начина да то спречимо. И ја бих желео да чиновници о тој својој немоћи размишљају. Ради тога сам вам и написао ово неколико реди.

Примите и т. д.

ШТА НАМ ПИШУ Уредништву „Наша Пошта“

Београд. "Постоје нарочито додатци за наше особље. — Радознали смо ко ће добити.

Да ли само „високи“ или и она сиротиња по станицама, која највише одговара и вуче2! Тврдимо први, као што је то учинио и «праведни» директориј пошт, штедионице! Господа управног

и надзорног одбора деле на стотине, педесетке а шефови промета на десетке хиљада динара, — док она сиротиња, која је највише одговорна, која прима и исплаћује, — добила је мафиш; да, платила је из свога џепа и одрла своју грбачу за високу и богата господу ! Срамота! Бар треба бити толико увиђаван и поштен, пак од оног огромног добитка дати бар од 1000 дин. 10 — 25 п. оном органу, који прима новац, јер тај како рекосмо сноси и највећу одговорност. — Чули смо а и знамо, да је бивша пошт. штедионица у Бечу, такову награду исплаћивала нашем чиновништву код станица. — |

Ми, који немамо починка нити онда кад цео свет почива, одмара се, ми који вучемо као теглећа стока, ми којћ смо носиоци културе и прогреса, — остављени смо, имамо безброј дужности а никаквог права.

На Вама је, који сте у центру, да подигнете свој глас у име свих нас, да стварно представите нашим «високим» цео напоран наш труд и одговорност, да захтевате за то да нас награде, да нас не заборављају.

Ми констатујемо, да нас на сваком кораку материјално убијају, на нама се штеди — и сводимо, да на кормилу наше струке или седе људи са мало човечанског осећаја или пак нестручњаци т. ј. људи који не знају за наше напоре у служби.

Поздрављају Вас другови из провинције. |

БИБЛИОГРАФИЈА

Урош Петровић „За сваки дан“, са предговором Слободана Јовановића и сликом пишчевом. — Како ове белешке, рано преминулог Уроша Петровића, бившег доцента Универзитета, пуне фи лософских мисли пишчевих о човеку и његову животу, имају за циљ да пруже неколико основних савета о васпитању и дисциплиновању самога себе, и проткане су јоши многим психолошко-педагогишким принципима савремене науке о васпитању човека, то оне имају несумњиве користи за све интелекту алце уопште, а нарочито за оне који се баве васпитањем. Цена 20:— Дин. Издање С. Б. Цвијановића — Београд.