Naša pošta

Страна 2.

пе Ри А МЕ Из аи а И ва ва арУћ ППИ 7 ЧИНИ о ОР) УН ЗР УУ

Број 8.

„НАША ПОШТА“

утисак као да је поплава уништила летину свих грађана ове земље, а само чиновници се нашли на каквом острву. Ради истине, рећићемо, да се из незваничних кругова чују гласови да треба, услед поплаве, опорезати на неки начин све грађане. Али меродавни кругови нам ништа нису рекли о томе. Ситуација је, засад, оваква : чиновницима ће одузети један део при-

надлежности, а остали грађани ове

државедаваћеза поплављене добровољне прилоге: ко динар ко два, ко десет, а милионари ће дати Бога ми, чак и по 1000 динара, може бити!

Неправда! — кажете ви. Неправда. И помишљати да имате право да се буните против ње. Неки налазе да сте се чак и побунили. Којешта! Како можете да се бунитег Где је то ваше право

да се можете бунити против овакве, као и макар против ма које, неправедне мере управљене на ваш опстанак Ви тога права немате. Вама је то право одузето разним законима. Али не очајавајте: ипак нисте остали без икаквих права. Остављено вам је право да пишете и изгласавате резолуције; имате, исто тако, право да молите: нисте лишени ни права да се сагибате итд. итд. Једн:.. зечи, можемо се користити свим оним правима, која нити вама могу да користе нити друге да оштете. Па куд ћете више зар бисте могли пожелети што; вишег

И за сва та права од вас се тражи само једна дужност: да трпите што вам се наметне. Па, у том низу мисли, отрпећете, ваљда, да вам се и додатци смање. И.

Научна организација рада у Немачким поштама н телеграфима |

У часопису „Рзусћојескивеће 2ен5сћ-

ПН“ за октобар 1925. године штампан

је чланак Л. Шнајдера о завођењу рада на рационализацији у немачким поштама, телеграфима и телефонима. Пошто ће обавештење о овоме интересовати широке масе поштанских радника, постараћу се укратко изложити садржину поменутог чланка.

У години 1919, кад су поште и телеграфи скинути са државног буџета и остављени да се издржавају од својих властитих прихода, пред Министарством Пошта и Телеграфа се појавила потреба да се нађу путеви за економно обављање послова и да се подигне производ ност појединачног рада, опала за време рата. Нашло се, да је најбоље средство за постигнуће ове сврхе примена научних метода организација рада, који су корисно послужили у другим привредним гранама. ;

Ради извођења овога посла, Министарство је позвало Шарлотенбуршко Друштво за Научну Организацију Рада

и читав низ научних радника (професора Рупа, инжењера Клутке и др.), који су радо узели на себе овај задатак, јер је увођење научних испитивања у пошт.-телеграфску струку за психологе и испитиваче у области рада уопште веома занимљиво.

Интересовање научних радника за овај посао објашњава се тиме, што су функције и услови рада у п.-т. станицама врло разнолики. Ту се налази на чисто умни рад напоредо са физичким, канцеларски посао напоредо са спољном службом, рад у маси напоредо с радом појединаца и група, миран рад на једном месту и журба — на другом и т. д. Осим тога природа послова је таква, да се побољшања достигнута у једној станици могу лако увести и друге станице, без нарочитог проучавања у њима самима. :

На првом месту је било организовано изучавање професионалне погодности телефони-скиња, које понајвише долазе у додир са широком публиком. Затим

УНИ