Naša pošta

Број 11.

„НАША ПОШТА“

Педесетого

· Ове године, кад цео свет слави увођЂење телефонагу живот, ми, поштанскотелеграфско телефонски радници, треба да се сетимо пионира овога знаменитог дела, да, макар и летимично, пропратимо развитак телефонске технике, зауставивши пажњу на значају овог, у истини, чудног саобраћајног средства културних народа.

Појава електричног телеграфа у првој половини деветнаестог века, која је нанела већ други по реду ударац растојању (први је био нанесен проналаском железнице), знатно је олакшала општење међу људима. Али одвојеност „пре даваоца» од! његовог кореспондента, „примаоца“, затим тешкоћа за брзо мењање мисли преко телеграфа показали су већ, да је телеграф само почетак победе над растојањем и да треба тежити преношењу звука, говора у онаквом облику, како су изговорени у отпремној станици.

Треба имати на уму, да је у то време глас преношен само металним трубама, дозивалима и прислушкивалима, а ове су давале добре резултате само на веома кратким растојањима и у правој линији.

И ево где се истраживачки духови физичара и електротехничара дадоше на посао да начине апарат, којим би се разговарало појжицама.

Филип Рајс је биобпрви који је у том правцу дошао до извесних позитивних резултата. Њему је 1861 године пошло за роком да изради апарат који је на извесну даљину преносио музичке звуке.

Његов се успех ограничио само на преношењу музичких мелодија; људски говор, као сложенији по свом склопу, није могао бити преношен са успехом. Требало је читавих петнаест година марљивога фрада научника и техничара да би "овај задатак био решен.

Слава: за овај проналазак припада емигранту из Шкотске, досељеном у Америку, Грахому Белу, који је на изложби у 1876 години већ показивао свој апарат, који је успешно преносио говор. У његовом систему били су примењени галванска батерија и електромагнети. Због несавршене израде, пренесен говор није био довољно јасан. Зато је Бел почео радити на усаврша-

вању свог апарата и ускора је већ дао магнетски телефон. Његов апарат је служи и за предају и за пријем. Радио је без батерије и у својој замисли сачувао се и до наших дана. А 1876. задатак телефонисања решио је и други проналазак — Греј (Американац), али првенство за проналазак телефона привнат је Белу, коме је и издат патент.

Први оглед у примени Беловог телефона показали су да се даљина општења ограничава, у најбољем случају, на неколико десетина километара. Због тога је одмах никла потреба да се усаврши предајник, а наиме да се увећа његова моћ. Тога се задатка подухватио Едисон, који је до тада већ био дао човечанству многе корисне ствари. Он је саградио телефонски апарат, у којем је предаја вршена специјалним прибором, који је претеча савременог микрофона. Едисон је употребио индукциони калем, предложен од Берлинера. Едисон је успео да увећа раздаљину општења, али услед несавршене конструкције осетљивост «предајника» још није била довољна. |

Ускоро један од Белових сарадника, електротехничар Блек, искористивши идеју Хјуза, конструисао је предајникмикрофон, који је знатно појачао отправљање. Тад се већ видело да се може приступити експлоатацији телефона у ширим размерима, ради чега је састављено нарочито друштво са самим Белом на челу. За овим су почела ницати друга друштва, која су добијала патент за овај или онај систем телефонских апарата (особито друштво, које је узело у експлоатацију патент Едисонов) и конкурисала Беловом друштву. У прво време рад ових друштава био је ограничен на Америку, али;ускоро се проширио и на Европу. - |

Треба напоменути, да нису све државе налазиле за могућно да се телефонски саобраћај; уступи у експлоатацију при ватним друштвима. Немачка и Швајцарска су телефонски саобраћај још од почетка сматрале као државни монопол. У Русији је прве телофонске мреже по. дигло Белово друштво, 1882 г. (Лењин. град, Москва, Одеса, Варшава, Рига),