Naša pošta

ЗА БСРОСтанУ ММНИСТАНО ВА ПОШТА И 16009" 19

Статистички подаци, који Ода од свих теорија и расправа убеђују, казују нам својим цифрама раввој пословања у нашим поштама и пораст из дана у дан све већег броја писама, пакета, новина, упутница, чекова, телеграма и телефонских разговора. Да се сав тај број дневних, месечних и годишњих операција врши како треба, да се велика река саобраћаја која струји од Запада ка Истоку, на улаву у нашу земљу наведе, каналише и укарари, потребан је један велики број љу дства, још већи број техничких објеката и справа, једно ст ручно знање и пословање, једна чврста дисциплина, и нада све један специјални статут за управљање, у коме ће све бити предвиђено, све одређено, срачунато, примењујући већ стечена искуства и најновије тековине науке и технике.

Ивишавши одавно ив онога ускога круга надлежности када је пошт. установа служила искључиво потребама најв:ших слојева друштва, не може се више препуштати она бриви и пажњи људи или установа који имају на око и други који важни интерес државни. Све јачи раввој пословања, све већа примена науке и научних изналазака, све већи број модалитета ове службе изискује: да се сва пажња и брига посвети њеном развоју, да се искључиво томе развоју посвете и људи и средства, да сви напори и сва средства иду ка томе једноме јединоме циљу, вођени вештом руком одлучних управљеча који би имали иврађену свест о томе, који би стајали пред одлуаујућим фактором ва готовим плановима и програмом, посвећујући све своје силе само тим плановима и томе програму. Ово и овакво схватање навело је многе државнике и владе у Европи, да за поште, телеграфе и телефоне донесу, још много раније, пре но што је била позната радиотехника, 000бите статуте и бригу о развоју ових установа, упркос свих диктата о штедњи, пренесу у дужност нарочито устројених министарстава.

Данас, после чудног преокрета који је створила у свету радиотехника, питање потпуне самосталности рада и. Тт. 7". установе намеће се свуда у свету као један категорички императив.

И што је наша земља имала успеха у обнови п. Тт. ит. саобраћаја у земљи после страховите ратне пустоши, п у обнови не само саобраћаја но и свих других грана живота и рада, има се захвалити једино срећвој околности што јеу првим данима ослобођења и ујерињења на чело ове установе стао један равборит човек г одлучан државник д“р Едо Лукинић. Он је знао створити све потребне институције, прибавити сва средства, обезбедити све радне силе и снаге и ва невероватно кратко време дати струци такав полет, да је она, по оцени свих непристрасних оцењивача, искорачила била далеко испред осталих грана државне управе и тиме најбоље оправдала свој разлог постојања п очекивања и наде у њу полагане.