Naša pošta

52 Сада је то становиште добило и потврду Државног савета пресудом, од децембра 1930, у којој се каже:

„„Именовани је, како се то из акта овог спора види, чиноввик п. т. струке, и као такав преведен је на нови закон о устројству Мин. грађевина, и шегове спољне службе, а по 6 30 став пети истог закона, чиновници прве категорије п. т. струке морају имати диплому правног или техничког факултета. Тужилац, пак, апсолвирао је правни факултет на загребачком универзитету и положио само три испита, док четврти није положио. Самим тим он није потпуно завршио правни факултет и нема потпуне квалификације чиновника прве категорије.

Овакви чиновници прве категорије, који су приликом ступања на снагу закона о устројству Мин. грађевина и његове спољне службе били на положају чиновника. прве категорије и као такви преведени на поменути закон, могу даље напредовати и кретати се из једног у друго звање само по прописима. тога закона т. ]. по 5 38 став трећи истога.

Како се по 5 38 став трећи пом. закона за унапређење из пете у четврту групу тражи, да чиновник проведе у петој групи пет година, после чега министар ако нађе за сходно може га унапредити, то је тужба неумесна. пошто није испунио услов предвиђен горњим законским прописом и иста се као таква има одбацити.“

Према овом решењу Државног савета, са дотичним чиновницима, 84теченим на положајима Т категорије, имало би се поступати као са осталим чиновницима. без школске спреме за 1 категорију.

Не упуштајући се у расправу становишта Државног савета, потребно је да се и овим чиновницима признају права осталих чиновника са потпуном спремом за 1 категорију. 'То су право стекли и раније по законским прописима, који су за њих важили до ступања на снагу Закона о чиновницима од 1923. Напомињемо да је то право признато и чиновницима Т категорије Главне контроле, Законом и изменама о допунама у закону о Главној контроли од октобра 1980. Ћ

ГОДИНЕ ЗА ПЕНЗИЈУ

После ступања на снагу Закона о стицању права на личну пензију државних службеника, од марта 1929, појавило се је питање која је то служба, која се по чл. 4 истог закона рачуна у прописани рок од првих десет година ефективне државне службе за стицање права на личну пензију. Мин. грађевина издало је распис дирекцијама да се у тај рок може рачунати само служба за коју је службеник примао годишњу систематску плату, а свака друга служба има се сматрати дневничарска или контрактуална, урачунива. за пензију тек после навршетка првих десет година ефективне службе.

Међутим Државни савет, према досадањим пресудама, стао је сасвим на противно становиште. Службеницима, отпуштеним према горњем тумачењу Мин. грађевина, признао је право на пензију, рачунајући им у прописани рок од првих десет година чак и дневничарску службу, обављену у служби пре ступања на снагу Закона о чиновницима од 1928, и признату за разврставање у вези прописа чл. 241 истог закона.

Према томе, у погледу рачунања службе урачунљиве за пензију,а према становишту Државног савета, није се ништа изменило ни после ступања на «снагу поменутог закона од 1 марта 1934, уколико се то односи на стечена права. (Ово се најбоље види из одлуке опште седнице Државног савета, у погледу урачунивости војничке службе, која у поменутом вахону уопште није ни наведена, па је и у другим министарствима постојало мишљење да је урачунива за пензију тек после навршетка првих десет година ефективне службе, а у тај рок не може да се рачуна никако.

Државни савет је то питање расправљао на општој седници од 25 новембра 1930 и донео ову одлуку: