Naša pošta

ПР

203

ЕЗРЕКАМТО

Езрегапвк! рокгећ, Којетц је 1 „Маза роба“ розуеШа раХпјц, зув ве у1бе 54 и пабој хетјј;. Тоше бе пезитиј “о дормпен рођојгапје ограттасћје Које је 1уедепо па розједпјета Копстези п Зјауопзкот Вгоди. Чед: ће Џргауе је ргепезепо а Веоргтад, хаада и ћојеји Гопдол.

Хпабај Копотеза Је Д рогјаућо ц фоте З[0 је рокагао јаки џојји за тад па брепји 1 ргорагапа! езрегапфа 1 [0 па супа 5јојеуипа пазео пагода ђе гагцке. 5у1 езретапнен од Меропа до Матђога доћш 5 оуде рофефек за. једап 1деајап рожфуоуап тад ха ћдеја езрегапшата, Која (е 4 да пјед!пјије боуесалзћуо. |

Једпо од пајсјаупаћ риапја БИо је огсаштасјопо. Ттађтапа је Ђа пртауа ве, Којој је гвау јепо ц диХлоз| да гад! супп спасата па штепји езрегапфа 1 пјероуе 1деје, Како ћ1 1 паба летја доба п зкогје утете па опај. вЕирапј рокгефа па Коте зе пајате тпове лет] је Еугоре за тај т 1џлесита.

Ву! пбезтеј 5ц па Кгаји зајам зуоји %е1ја да ђиде одгедеп Веостад_ Као тезђо пагедпог Копотека пи год 1933.

Моуоттађтапа ргауа Лае езрегавнија Јихозјауце Копе шкаја 5е оуако: ргебвефик 4-г Ббејапсе, адуокаћ 12 Веостада; рофртедведте 2. 2: 4-г Везоу16, ргојевог ти уегг ефа, 17 Веоотада, 1 4-т Кгап5, Јекаг 12 Озјјека; вектећаг Ј. Харалаб, Пејежтцеат, Љагајшк Р. Ргеђи, Хејега еј Чпомик, огефик зтибпог Ија Е. Нотаг, Чпоушк 17 ЗјауопеКкос „Вгода, агћауаг р. Јоуапоује, ћагег. (

Оееф базорз5 М1зао и зуезаћ та арт допео је пара „Еврегалфо 1 паба Кој еупозћ“ и Којет1 зе Каје: ·

Есперанто и наша књижевност

Покрет есперанта, међународног помоћног јевика, који је веома јак у Европи и Америци, нарочито код народа Далеког Истока, Кинеза и Ја панаца, код нас је у зачетку, шта више, много слабији него у Бугарској и Румунији. Цела литература, оригинална и преводна, постоји на есперанту. Значајни су преводи класичне књижевности, преводи новије и савремене светске књижевности. Ту су скоро сви народи заступљени преводима из своје књижевности. Бугари су превели систематски главнија дела своје књижевности, ми пак стојимо на последњем месту. Овдеонде појави се нека ствар из наше књижевности. Најбројнији су преводи на словеначкој страни; запажени су, између више преводилаца, радови Модријана из Љубљане.

Међу прве преводе ив срп.-хрв. књижевности за есперанто треба споменути Зидање Скадра на Бојани, савестан превод те наше народне песме од покојног Бубала, фин. чиновника у Мостару. Стефанчић из Београда, превео је у софијском ВаЈкапо Копкогдо причу Илића-Јеје Погодба, која је доцније. преведена с есперанта на јапански. У великом есперантском часопису Мопфо, који излази у Будимпешти, непознати преводилац из Загреба, под псеудонимом Јеап д4' Асгеуе, превео је Митровићеву: „Била једном“ и неке изватке ив књиге Иве Андрића Ех-роп(о.. Мме дражи у Митровићевој песми и на есперанту,

Егретапиан : Мефитатодпа акадетуа рода 1 #екотиткаса

0 Рама розбој Медипагодпа Ноа р. |. езрегап га Којој 51 рмефирћ р. 1. езрегап а 17 12 лепује. Стјетса Која пајђојје рокахије Коко је јез ерегапфо рофтеђап 1 сепјеп по р. +. згис!. Гоа је рма а раМедиплагодпој