Naša pošta
15
Како сам и ја уписан у листи сарадника, ма да-ме и без тога као вишег функционера наше опште п. т. т. управе и као п. т. т. професионалца живо интересују наши стручно литерарни покрети, дозвољавам себи слободу, сматрајући то уједно и за своју дужност, да Одбору упутим следећих неколико редова, са своје стране, као своје мишљење и свој предлог у погледу ове намере:
Да кажем најпре неколико начелних речи.
Литература (не мешајући ту законе, правилнике и званична гласила) намењена једној професији као што је наша, може бити тројака:
Стручне књиге; часописи и алманаси (календари); новине.
Књигама је задатак да даду особљу могућност да систематски упозна поједине гране наше обимне струке и тиме подиже ниво своје спреме и свога стручног знања.
Часописима је задатак да прате развој струке у свима правцима и послуже као форум за приказивање и расправљање актуелних стручних питања и проблема. Овде треба разликовати строго стручне и научне часописе, за које ми немамо довољно читаоца, од часописа за нашу широку публику.
Напослетку, професионалним новинама је циљ више сталешког карактера. У њима се обавештава особље о текућем животу сталежа и његовим текућим социјалним, културним и економским питањима. Овде је могуће дозволити и издања локалног значаја, док књиге и часописи треба да носе заједнички карактер и да служе подједнако свему особљу целе државе.
При стварању овакве наше разнолике литературе, нарочито кад то иде иницијативом старешина, мора се водити неоспорно рачуна о следећим обзирима: )
а) Целокупно наше особље широм целе државе треба да има исту литературу у циљу стручног и националног јединства. Овоме не треба коментара.
6) Број истих књига или истих часописа од разних писаца или уређивача, треба да буде што мањи, пошто је цифра нашег особља, коме је све то намењено, релативно мала, па ако је претрпано многобројним и сличним књигама, часописима и новинама, оно не може то све акцептирати нити по својој економској моћи а ни по стварној потреби. Услед тога цифра претплатника, односно купаца пада на такав минимум, да издања не могу ни трошкове подмиривати, што индиректно упропашћује нашу књигу, наш часопис и наше новине а тиме кочи и прогрес наше струке.
в) Они здрави стручни литерарни покрети у нашој струци, који су већ ту, и који су стекли право грађанства, треба свом снагом од стране свију нас да буду подржавани и подупирани, да би могли своје искуство рационално искористити на добро струке и особља и до максималних граница развити своју делатност и усавршити свој квалитет.
Последња два важна и велика начела политике развоја наше стручне литературе као да се нису узимала у обзир при оснивању новог часописа. Нарочито се испустио из вида потребан такт и обзир према п.т1. т. публици, према п. т. т. сарадницима, према постојећем п. т,1т. часопису „Наша пошта“ и према постојећој организацији за остварење наше комплетне стручне П. т. т. и р. Библиотеке. :
Покретање новога часописа у овом моменту пало је тачно онда када није требало да буде — и када ће тиме више да се нанесе штета нашој стручној литератури него ли корист.
По моме мишљењу, ако се налазило да постојећи двадесетогодишњи, наш стручни часопис „Наша пошта“ има мана: нема довољно строго стручног материјала, нема довољно јачих сарадника и др., ништа природније није било него ли у споразуму са његовим уваженим уредницима г. др. Шоћем и г. Вујадиновићем, обојицом познатим људима од пера, учинити све, па да се реон рада овог часописа прошири, његова сарадња појача, број његових претплатника повећа и да се тиме заиста учини важан реалан гест у циљу подизања наше стручне литературе.