Naša pošta

286

ма. Три резолуције конгреса су заједнички рад и стремљење особља. Оне показују да особље зна што хоће, каои да има много злога и неправичнога у домену п. т. струке. Особље неће жабокречину и прегло је да зло лечи. Зато је донело своје енергичне резолуције и ставило у дужност управи, под претседништвом г. Милутина Илића, управника поште Београд 2, да изврши донесене одлуке као и покрене питања која тангирају п. т. особље а која конгрес жели да се уреде према захтеву и потребама п. т. службеника. Г. Млићу са друговима указана је избором велика част, али и наметнута велика дужност. Мисија, да са платформе Удружења, зло, неправде и недостатке отклоне, а тога има доста. „Наша пошта“ ће увек помагати препородилачки покрет. Не по лицима већ по делима. Пред новим конгресом кад буде, управа Удружења има да изађе са својим радом и успесима. Видеће се тада „са чиме ће се изаћ' пред Милоша...“ Ми јој желимо да имадне са чим изаћи. Резолуције не смеју остати мртво слово на хартији. Насупрот „политици“ празних прича о обећења, спровести политику реда, рада, стварања, препорода. Интерес државне службе, струке и особља то заповеда.

ЗА МИНИСТАРСТВО ПОШТА

Са овим закључком донела је Југословенска пошта, телеграф и телефон“ орган Удружења, један кратак историјски преглед рада на организацији наше п.т,т. установе од Уједињења до данас. Писац је набројао, са последњом Уредбом, пет покушаја да се једно тако просто питање, које су незналице у улози реформатора замрсили, реши једним основним законом, Цео чланак због своје прегледности и јасности има више значај за нашу најновију историју и онога ко се подухвати да је напише, али исто тако, на завршетку чланка писац је бацио и један критички поглед, уколико му је то било могуће и допуштено, на последњу Уредбу. Ми ћемо, слажући се потпуно са писцем и његовим конклузијама тај део овде дословно прештампати, да би га јаче нагласили и истакли:

„Према свему, могло би се рећи, каже писац Х. У., да се организација поштанско-телеграфске струке браћа за 15 година унатраг. Да ли то значи назадак или враћање на нешто што је било добро и што није ни требало мењати» Пре ће бити ово друго. Да би то враћање било потпуно, требао би још само један потез, којим би се успоставило Министарство пошта и телеграфа, чије постојање не би био

аи олоана а оаза „а