Naša pošta

375

ју и економска, проучавања којему претседава г. Лујо Марен, министар. | "Ради се на стварању националних одбора. у појединим "земљама, који ће одржати конгрес, да изгласа правила и изабере централни одбор. Југословенски одбор већ је састављен У њему су, поред осталих, досад ушли: 7 бивших мннистара за поште,'неколико професора универзитета и народних посланика стручњака, 3 бивша генерална директора пошта, 18 активних и бивших начелника и директора пошта и телеграфа, неколико виших чиновника п. т. струке, претседници: п, т. удружења, Српског и хрватског филателистичког друштва, Ротари Савеза и Лиге есперантиста Југославије. Почасни претседник је г. Д-р Богдан Гавриловић, сенатор, претседник Српске краљевске академије наука, а претседник извршног одбора предлагач г. д-р Шоћ, министар у пензији. Предлагач је израдио на француском језику књигу о значају Академије као и о томе што је досад урађено и постигнуто у погледу њеног стварања. Књига, која је већ сло; жена у штампарији државних железница садржи, поред осталог, предлог статута и истиче нову фазу рада која претстоји. Адреса привременог одбора: Београд, Крунска 29.

РЕФОРМА АДМИНИСТРАЦИЈЕ _ __АРКЕСА

„Наша пошта“ је чланком Г. др. Шоћа, у свесци за јул 1933, отворила своју ХЛУ анкету — о реформи администрације. А по историској речи блаженопочившег Витешког Краља Александра ! „Тражити нове методе радаи крчити нове путеве“, којима је „Наша пошта“ била и остала верна. Први одговор на анкету био је спремљен из пера нашег уваженог сарадника „С“, али је изостао због разлога од нас независних. Затим су отом питању објављени написи г. Кићановића (св, за јануар и фебруар 1934). Међутим проблем једнако чека на своје решење. И званични и приватни једнако се жале на администрацију. |

Није то само код нас, него и на страни. Тако и у Француској, у којој се догодио и овај смешан и жалостан случај да порезници траже покојника — маршала Жофра за наплату неке наследне таксе из 1907 године и прете његовој удовици забраном и продајом ствари. !

Наши ауторитативни претставници такође устају против лоше администрације. Навешћемо неке примере. Г. др Кумануди, претседник Народне скупштине, изјавио је:

Сви народи данас иду само напред. Старо, ма колико оно било добро и корисно у своје време, данас више не одговара новим. животним потребама народа и државе, које траже у свом сталном У нешто ново и боље од старог.