Naša pošta

391

опречним тумачењима, ако су експерименти често контрадикторни, главнапогрешка лежи у извесном методу мерења, на око простом, али чије индикације није лако објаснити. Ми ћемо овде само показати тај експериментални метод и рећи нешто о њему. |

Кабво се отБриба пролаз Босмичбих 51рабБоба = 1) Метод јонизационе коморе. Она је употребљавана искључиво до 1929 г. Она се састоји у главном, од једног металног завоја С и једне електроде Е која продире у унутрашњост завоја а електрично добро изоловане.

Између Си Е успостави се потенцијална разлика са струјањем према С или Е,, према њиховоме знаку, т.ј. према формираним јонима, Електрода. Е везана је са једним електрометром и сада се посматра и проучава струјање јона који круже у гасу коморе између С и Е. Ова струја је дисконтинуирана, Кад например, један електрон са великом продорном снагом прелази комору, његовим пролазом производе се у гасу јони, од којих једна половина брзо наваљује у Е. Затим, у недостатку неког сличног узрока, у комори неће се више ништа произвести. Електромоторни диспозитив није довољно осетљив да нам открије нагли прилив јона у Е. Осетљив је само за укупни велики број сличних феномена, што одређује онда, ако су довољно приближени, једну знатну електричну струју у гасу. У таквој једној комори дакле, постоје сталне појаве

јонизације коју производе, радиоактивност зидова коморе или чак и гаса, (која није никада ништавна и која се манифестује произвођењем електрона или алфа зракова, као штосу О Н; или радиоактивност атмосфере или земље, тла, чији гама