Naša stara trgovina : prilozi kulturno-istorijski i etnografski

с еб -=

нараштају непознате, Али ми друг Петар Јовановић, књижар, рече: да је такав исти, као у Скопљу, пазарни дан не само запамтио у Пироту, него је и сам, кад настане беспослица у терзиском занату (а он је био терзиски радник), пазарног дана узимао у дућавџија сапунића, огледалаца, конаца, прстења, дугмета и разноврсних ситнурија, па износио на пијац и продавао, те се, док не крезу послови у занату, доста лепо прехрањивао.

Данас, пак, ни(/у Пироту осем баштована нико друти од мештана пазарнога дана не износи какву. · робу или своју израду на продају: сваки продаје у своме љућану. А сељак, кад прода оно што је на пијацу дотерао и наплати, залази по дућанима и купује што му треба.

_ Гледајући како се на пијаци у Скопљу справљају врући ћевапчићи и готови топло јело, те се продаје и једе ту, тако рећи „на лицу места,“ сетих се како је било пре 50 година у Ужицу: околни сељаци дотерају по неколико брава ситне стоке, покољу, испеку и на самој пијаци крчме вруће печење! На то су били прокукали пекари и мехавџије, те се том ствари бавила чак и Народна Скупштина: била је, тим поводом, једна врло жива дискусија, у којој је узело учешћа више посланика него ли у некојим питањима општенародног интереса !

Још једча ствар са овога пазарнога дана подсећа на панађуре: велики број просјака који на улазима дочекују и на излазима испраћау публику. Има их који просеу „прози,“ а има их који то чине „у појезији“ с песмом и још уз пратњу музике, гусала. Али ми је пао у очи један начин прошње