Naša stvarnost
DANAŠNJICA
U ŠPANIJI
Dogadjaji u Španiji nalaze se danas tu centru svetske pažnje. O njima, medjutim, široka svetska javnost nema jasnu preftstavu. Dok se i o najmanjim problemima drugih evropskih zemalja već godinama au štampi raspravljalo, dotle se o Španiji ćutalo ili — pisalo samo o njenom romantičnom dekoru. I zato je Španija — njeni socialni i ekonomski odnosi, politička struktura, ljudi i običaji — za mnoge ostala nepoznata zemlja, pa su i današnji teški dogadjaji stvorili zabunu i postali predmet protivurečnih a često i pogrešnih tumačenja.
Mi nemamo mnameru u „Današnjici” da donesemo amalizua ovih dogadjaja, nego samo želimo da iznesemo izvesne činjenice iz španske istotije i sadašnjice, i na taj način da doprinesemo boljem razumevanju onoga što se zbiva u Španiji. Svesni smo takodje da su ovi podaci, koje smo u stanju da objavimo, nepotpuni i nedovoljni. Oni samo nagoveštavaju one momente iz istorije i savremenog života Španije koji su doveli do krvavog sukoba, od čijeg ishoda zavisi ne samo sudbina španskog naroda već i razvoj evropske politike za dugi niz godina.
EKONOMSKA STRUKTURA ŠPANIJE
Agrikultura. — Španija je ostala u suštini jedna agrarna zemlja, iako je jedna petina njene celokupne površine neplodna i neprodtktivna. Ali ravnice u primorskim oblastima Sredozemnog mora bile su pretvorene, blagodareći radovima za navodnjavanje, koje su u glavnom još Mavri izvršili, u vrlo plodna zemljišta, t. zv. vegas i huertas.
Dva glavna agrikulturna bogatstva Španije su vinogradi (1,300.000 hektara) i maslina (1,700.000 hektara). Gajenje masline sve se više razvija. Proizvodnja vina dostiže 20,000.000 hektolitara vina godišnje. Španija je najveći proizvodjač maslinovog ulja: ona proizvodi 60% od celokupne svetske proizvodnje. Godišnja proizvod-
nja maslinovog ulja prevazilazi godišnje 3,000.000 kvintala.
Cerealije su naročito obradjivane na visoravnima. One jedva zadovoljavaju domaću potrebu. Šume zauzimaju površinu od 250.000 hektara. Važno mesto zauzimaju hrastove šume od kojih se pravi pluta. U proizvodnji plute Španija zauzima drugo mesto u svetu, posle Portugalije. Godišnja proizvodnja plufe iznosi 700.000 kvintala. Španska pluta izvozi se naročito ·u Englesku, gde je osobito mnogo cenjena. |
Suva klima ne dopušta priplod krupnih grla: rogata grla (oko 3% miliona) napasaju se u severnim krajevima. Španija ima samo 670.000 konja, a milion mazgi i milon magaraca.