Naša stvarnost

IZLOŽBA CRTEŽA MANUELNIH RADNIKA 103

boje, kompozicije i obrade zahtevaju svakodnevno svoje razrešenje i u predmetima sakodnevne upotrebe. A za to su potrebni invencija, mašta, ukus, kritički duh i senzibilitet — dakle sve one komponente koje sretamo i u likovnim umetnostima.

Izmedju likovnih umetnosti i manuelnoge rada, odnosno svih vrsta zanata i industrija postoje čvrste i nerazlučive veze. Nekada, u preistorijskim ljudskim zajednicama, te su veze bile tolike da su bili uključeni u produkte svakodnevne upotrebe ne samo formalni elementi likovnih umetnosti, već i oni ideološkog karaktera. Tada su se umetnost i manuelni rad prožimali u granicama predmeta svakodnevne upotrebe. Danas, međutim, mi se nalazimo na putu kada će se umetnost, odnosno intelektualni rad i manuelni rad, prožimati u granicama slobodnih ličnosti. Danas već i prisustvujemo jednom takvom prožimanju. U atmosferi povolinih društvenih uslova, t.j. onda i tamo gde je čovek za čoveka mera liudskih odnosa, taj oblik prožimanja intelektualnog i manuelnog rada biće, odnosno već je, jedna svakodnevna pojava.

Tečaj figuralnog crtanja Kolarčevog narodnog univerzileta, koji vodi poznati umetnik Petar Dobrović, postao ie, zahvaljujući upornosti jedne grupe radnika, neka vrsta umetničke akademije manuelnih radnika. Kada je taj tečaj počeo svoj rad, njegovi tvorci nisu mogli ni sanjati da će on postati ovo što je danas postao. U početku, tečai su posećivali veoma raznorodni elementi: umetnici, studenti, činovnici, gospodjice, radoznalci i — radnici. Ovi poslednji bili su za mnoge posetioce atrakcija tečaja, isto kao i „gola ženska” koja je pozirala pred njima. Danas, kada ije tečaj istupio sa svojom izložbom, ova je morala nositi naziv: izložba crteža manuelnih radnika. Zašto? Zato što su radnici, tokom vremena, postali dominirajuća grupa, upravo jedina grupa učenika na ovom tečaju.

Evo nekoliko imena ovih radnika, radnika koji su postali jedan simbol kulturnih težnji radničke klase kod nas i u svetu: Radivoj Subotić, Sava Sand, Petar Proco, kamenoresci; Vladimir Buhta, Vasa Plavšić, Vuk Kurjaković, Popara, molerski radnici; Petar Gibičar, Jovan Botores, stolarski radnici; Miodrag Radosavljević, obućar; J. Mosbaherova, krojačica. Ali ovai Spisak imena nije iscrplien. Mnogi nisu potpisali svoje radove, a