Naša stvarnost
104 NAŠA STVARNOST
Internacionalno gradiansivo intelektuamo pati od pilatstva. Pati i od one vrste engleskog skretanja pilatstva koje je ovaplotio Šekspir u Hamletovoj ličnosti: ono boluje od hamletstva.
Pilat ı Hamlet pretstavljaju u našim očima dva najsavršenija simbola neodlučnosti u sudjenju čoveka, a to je boljka smrtonosna po razum. Ta se ne može ništa, kaže intelektualno pilatstvo, i pere ruke; ne toliko da bi ih opralo, koliko da nadje, bar prividno, pristojan način da okrene ledja. istini + životu, jedinom: i pravom miru.
Pogledajte sada Hamleta, gojaznog i rusog, melanholičnog engleskog intelektualca, kako se prepire sa utvarama o onome što freba da učini. Hamlet, da bi doznao šta treba da učini okreće takodje ledia čoveku i istini; okreće se na stranu smrti, na stranu mrtvih: savetuje se sa utvarama. Tužam li je njegov kraj! Toliko je poveden svojim utvarama smrti da smrtonosna katastrofa njegovog života, upravo ona koju je toliko hteo da izbegne, naizad uzima. ogromne razmere!
Ako za izvesan francuski intelektualizam postoji opasnost da padne na stranu Pilata, opasnost za izvesan, dosta neizvesan, engleski intelektualizam, uvek ie hamletovska. A kažem vam da i jedan drugi maju svoj kraj u krvi. U istoi krvi koju bi hteil da ne prospu.
A sve to zašto? Zato što su hteli da izbegnu intelektualni zahtev za sudjenjem, neopozivi zahtev; zato što su hteli da izbegnu živu i pravit očigednost pravde. Iz straha pred istmom.
Poziato je kako je onaj veliki anarhističkt pisac Moris Bares navodio anegdotu Geteovu u Majncu đa bi iz nje izveo suprotnost izmedju reda i pravde. Suprotnost lažnu i lažljivu; ali tipično hamlefovsku i pilatovsku. Red Pilata je red smrti, kao i Hamletov, kao i red hamletovskog i pilatovskog anarhiste Baresa.
Zemlja i mrtvi, govorio je Bares da deliniše svoj nacionalizam; a fa definicija još uvek je najbolia koju znam za sve nacionalizme.
Kada seliak traži zemlju za svoj život, za život uopšte, ovaj naciotaHzam odgovara mu time što mu oduzima život da ga da zemlji: pod uslovom da mu ne da zemlju; a pošto ne može da učini drukčije do da mu Je da, više voli da mu oduzme život. Na pravedan zahtev koji kaže: Zemlja nama koji je radimo, odgovara ovim rečima: „Zemlja vama, nikada! Već vi zemlji”. Narodu koji zahteva život ı istinu, koji s pravom traži zemlju za one koji je plode, čujte šta su oni odgovomii: Zemlja? Uzmute je: ali vašim životom, vašoni krviju; zemlja mrtvima.
A ie li to nacionalni red? Nacionalan, ne. Smrtonosan.
Red pre pravde?
Red bojišta prekrivenog leševima. Mir groblja.
Hoću da obrnem čuveni jedan španski stih, da vam kažem que en la paz de los sepulcros no creo, da ne verujem i da nikad nisam verovao u mir groblia. Red smrti koji je pravda mrtvih, zove se LOS Pakao. To je ono što žele: mir pakla: laž smrtne laži.
Lažni, prividni i lažljvi red mrtvih završava se uvek smrću, jer počinje uvek ratom. To nije red, već jednoliki nered. Tom jednolikom neredu mrtvih treba suproistaviti pravi + Živi red pravde, narodnu istinu; mnogoliki red života. JOSE BERGAMIN