Naša stvarnost

18 NAŠA STVARNOST

naniže. Obnoć, tako reći, našla se najbogatija zemlja na svetu, u eri svoje najveće nagomilanosti novca i snabdevena najmodernijom mašinerijom sa 15.000.000 nezaposlenih, sa potresenim finansijskim sistemom i umrtvljienom industrijom.

Slom je bio utoliko potpuniji što ga Amerika u svom nekritičnom ekonomskom samopouzdaniu nije predvidela, i zato nije preduzela nikakve zaštitne mere. Ljudi do juče ne samo radnici nego i sitni kapitalisti stali su u duge redove da prime toplu supu i milostinju, dok su drugi pretraživali bunjita za odbačenu hranu. Mestimično dolazilo je i do nereda, i mnogi nepristrasni posmatrači pitali se da li se Amerika ne nalazi. pred revolucijom?

Pred revolucijom izraženom u fizičkom buntu ona se ipak nije nalazila. Ali se zato nalazila pred drugom revolucijom: revolucijom shvatanja i gledanja na svet. Crni petak na njujorškoj berzi bio je signal koji ie označavao slom sistema neograničene privatne eksploatacije u Americi. lako ioš maglovito, bez racionalnog ili teorijskog opravdanja, i Amerika, zemlja stvorena od ljudi koji su do neba digli kult ekonomskog individualizma, došla je kroz gorko iskustvo do saznanja da se doba nesmetane privatne eksploatacije bliži svome kraju. Ruzvelt, gledan istorijski, u stvari je instrument kroz koga se to narodno saznanje izrazilo. Sve ono što je Ruzvelt za četiri godine svoga pretsednikovania uradio i stvorio može se svesti na ijednu foOrmulu. Nasuprot apsolutnom ekonomskom bezakonju skrivenom iza formule nesmetane privatne inicijative, on je prvi u Americi uveo izvesna ograničenja privatne eksploatacije i pokušao da postavi princip socialne odgovornosti prema zajednici.

Izprva te se reforme kretale skoro isključivo u smislu vaspostavljenja izvesne ravnoteže u kupovnoi prema proizvodnoj

moći. Devalvacija dolara imala je podići cenu agrarnih proiz-.

voda prema smanjenom iznosu hipotekarnih dugova. Garantije depozita štediša imale su osigurati iedan minimum kupovne moći širih slojeva i u doba krize. Mnogobrojne uredbe i ugovori sa industrilama imali su podići nivo nadnica prema manje više stacionarnom nivou cena robe, i tako pojačati radničku kupovnu moć na račun profita. Tek docnije došle su mere koje su donekle imale karakter planske privrede. Takve su mere ograničenje zemljoradničke proizvodnje pomoću subvencija za negajenje, i prebacivanje troškova za te subvencije na račun preradjivača sirovina i posrednika. Dalje, eksploatacija u državnoj režiji električne snage prostranog basena reke Tenesi koji obuhvata sedam država. Naizad, ove su mere dopunijene drugima za zaštitu prirodnih bogatstava. I najvažnije, omogućeno je i podstaknuto organizovanie dotada klasno malo svesnog američkog radništva u slobodne sindikate sposobnije za odbranu svojih socialnih prava i nadnica. Ova poslednia mera, zajedno sa Uuvodjenjem obaveznoz osigurania protivu nezaposlenosti i planiranim penzijama ui starosti, ima za cili, isto kao i garancija depo-

k ko e Ba CISCO GL UO ama ALAMOAJN NCC TARO 2 UA tad. 02