Naša stvarnost

SOCIALNA ULOGA SPORTA 05

ljaju po zakonima fizike i hemije, postoje i druge, zasad još nedovoljno poznafe i ispitane energije i energetlične pojave, koje se ne daju podvrći opštim zakonima mehanike, a koje u živofu ljudi igraju vrlo važnu ulogu. Te, ne velimo vanprirodne ili neprirodne energije, ali svakako jedna posebna vrsta energije, oličene su najviše u našoj svesfi i u psihičkim radnjama i njihovom ulicaju na mnoge naše felesne radnje. | u sporlu, kao i drugim radnjama, i faj psihički momenat igra važnu ulogu, zbog čega se i o fome mora vodili računa.

Dosad smo videli, u glavnom, sve elemenfe koji su pofrebni za dobar ritam, za stalno održavanje ravnofeže našeg živofa, a fo su: pofreban maferijal — hrana, pofrebno kretanje — drugim rečima freniranje — održavanje nužnog napona fonusa naših organa, bez čega bi se uparložili i malaksali, dalje je potreban odmor radi oporavljenja i izlučivanja šfefnih i ofrovnih maferija koje se u telu, naročito u mišićima, sfvaraju za vreme rada, i što mi, kao što smo videli, opažamo kao osećanje umora. Kad je sve fo u pofpunom skladu, kad je sve uravnofeženo, onda imamo; i garanciju da ćemo bili felesno i duševno zdravi, otporni, sposobni za rad i raspoloženi.

Sasvim je drugo pilanje, da li ljudi danas žive u tako povoljnim prilikama da mogu održali tu idealnu ravnotežu?

Živa bića, pa i čovek dok je živeo u prirodi, kad nije bio upućen da živi od svoga rada, i dok mu je priroda davala sve što mu je bilo potrebno za živof, on je pomoću svojih nagona mogao da održava fu ravnofežu i da se pomoću njih bori za svoj opstanak.

Ali, čim je čovek izašao iz živofinjstva, čim je sfvorio sebi novu okolinu i nove uslove za živof, koji su vrlo različifi od onog živola u prirodi, već je fa ravnofeža u mnogome bila poremećena.

U prirodi je imao čist vazduh, imao je dovoljno krefanja, kad je bio umoran — odmarao se, ležao je, i spavao, kad je ogladneo — fražio je hranu, kad se zasitio i odmorio — osetio je potrebu da se kreće, da igra, uopšte, bio je slobodan da sve svoje nagone u punoj meri zadovoljava.

Šla je bilo sa čovekom, kad je počeo da živi drušfvenim ži-

vofom, kad je dakle stvorio ljudsku civilizaciju? Desile su se ogromne promene. Već samim uspravljenim hodom, kojim je počeo da ide, u felu su se desile velike promene, i vrlo korisne ali neke i sa štetnim posledicama. Oslobođenje ruke je dalo mogućno:fi da je upofrebi za rad, i fime sivori društvo i društveni rad, koji mu je pomagao daljem usavršavanju. Ali su zafo noge bile i suviše opterećene, šlo je imalo za posledicu razna oboljenja nogu, kao i drugih organa koji su fime, što su promenili svoj prvobitni položaj, izgubili donekle svoju ravnofežu. o Čovek koji ne živi više u slobodnoj prirodi, već u gustim ljudskim naseljima, nema više čistog vazduha, već udiše vazduh zasićen raznim isparenjima, olfrovima i prašinom u feskobnim sta–'novima, a još više u fabrikama i radionicama kao i na ulici.