Naša stvarnost

VAŠINOTONSKA KRAVA 25

Ovi seljački slikari su talenti, po sudu onih koji njihov posao razumeju. Pre ne dugog vremena, njihovi falenti ne bi se bili mogli izrazifi. Ostali bi prelrpani ne samo tegobama njihova živola, jer taj život bio je fegoban i onda kad su oni počeli kao umehnici radili, već i pod fegobom nedoslalka samopouzdanja i samosvesli u samom seljašivu i pod fegobom drušivene degrada– cije seljačkog reda uopšle. Ali opšti progres društvene misli od foga vremena, koji nije stao ni na našim granicama, a specijalno delovanje seljačkog pokreta Radićeva na jačanje samosveslti na sirani sela i na pravedniju ocenu vrednosfi i uloge sela u živofu drušiva na slrani gornjeg reda, dakle opšta revizija vrednosli, omogućili su da selo danas počinje, evo, ispoljavali svoje sposobnoslti i na području stvaranja duhovne vrednosti.

Sivoriti maferijalne i moralne uslove, da široki redovi do pune mere izraze svoje sivaralačke sposobnosti i na polju maferijalnog i duhovnog slvaranja, i dajući i primajući, znači obogaliti živoi svakog od nas pojedinca i celog kolektiva, dati kullurnom progresu slihijsku snagu. Koliko genijalnih i falenfiranih ljudi propada na selu u bedi i neznanju. Ne samo slikara, već i pisaca, govornika, ekonoma, preduzimača, fehničara. Kakvih tehničkih falenala ima na našem selu! Nije svako seljačko čobanče srećno kao šlo je bio Mešlrović da naiđe na onog koji će njegov falena} oseliti i dati mu pomoć da se razvije. U mom rodnom selu bio je sličan falenat. A kakav siromah izgleda danas u slarosfi! Ostao je samo kod građenja seoskih kuća drvenih.

Pollačeni sloj ne fraži jednakost, već samo jednakost pogodaba, uslova za utakmicu. Ništa drugo. Ali fu i jest sve. Danas taleniirana i genijalna deca sela ostaju na dnu živofa, dok se najprosečnija deca onih koji su u višem društvenom redu, penju na vodeća mesta. Kad bi seljaci sprovodili taj sistem u proizvodnji biljaka i životinja, kad ne bi odabirali i njegovali ono što je sposobnije i bolje, brzo bi se vratili u poljoprivredu u doba sojenica.

Sloj koji danas daje kod nas vodsivo društvu fanak je. On ne može da mu dade najsposobnije vodsivo. Iz jedne obične činije može se najesti šest ljudi. Ne može dvadesel. Brojno manje vodslvo mogao bi dali, ali mnogobrojno nije sposoban da dade. A zbog osiromašenja naroda i zbog raznih vešlačkih mera, koje sprečavaju uzdizanje dece iz narodne mase na površinu drušiva, smela se obnavljanje, gornjeg reda svežom krvi. Jer redovna je pojava da očevi svoj položaj, koji su stekli sposobnošću, leže svojoj deci obezbediti putem privilegija, bez obzira na fo jesu li sposobna. Pa ako nije dovoljno samo preimućsivo povoljnijeg mesla u gradu gde su zbijene sve škole, onda se uvađaju druge mere koje će omesli konkurenciju onih iz nizina. To su školarine, briga za dobre stanove (a fi su za sirotinju skupi), prijemni ispiti, na kojima dete sa sela, gde jedan učitelj često uči po sto dece u čeliri razreda, ade deca mnoge školske dane provode van škole na radu, ode moraju učili u prepunjenoj sobici, gde boluju du-