Naša stvarnost

44 LANOSTON HUGHES

da je odvojiš od tog noćnog lokala na Jugu. Tamo nije mesto jednoj poštenoj devojci.

Eto, mama, završavam pismo jer sam obećao svojoj devojci da je vodim u bioskop. Zar nije lepa, sa svojom plavom kosom i plavim očima? Sada baš pravimo planove kako ćemo se smestili posle našeg venčanja. Uzećemo mali stan u jednoj od onih mirnih i izdvojenih ulica severnih kvartova, tamo gde ima puno drveća. Zakupiću jedan fah na poste-restantu za naše dopisivanje. Vrlo sam zadovoljan što ništa neće smefafi pismima da pređu granicu rase. Pa i ako ne možemo često da se vidimo, moćićemo jedno drugom da pišemo, zar ne, mama?

(Prevela D. P.) Langston HUGHES