Naša stvarnost

104 . T. PAVLOV

svoga naroda: »Planino, Pirin planinol« U »Proboju« je jednim širokim epskim zamahom i istovremeno dubokom lirikom originalno data slika ratnog i društvenog proboja 1918 g., sa osobenim osvrtom na borbe između raznih klasa, kao i na borbe unutar samih klasa. Ovde treba spomenuti i radove Ljudmila Stojanova, »Eoolera« i »Mehmed Sinan«, u kojima se falentovano zahvataju antiratne i socijalne teme. »Rolera« je već prevedena na ruski i ukrajinski, a preveden je na ruskom isto fako i »Proboj« RBirste Beleva, kao i čitav niz dela naših klasika: Boteva, RBaravelova, Vazova, Aleka Đonstantinova, Veličkova, Jordana Jovkova i

Smirnenskog.

U toku poslednje dve godine, posle nekoliko uspešnih nastupa u oblasti novele i pripovetke, pojavio se Gončo Belev sa dva velika romana: »Posle iga« i »Pukotine«. To su prva dva dela jednog čitavog ciklusa romana pod opštim naslovom: »Život teče«ć, koji ima zadatak da dade epsku sliku razvitka bugarskog naroda, uglavnom bugarskog sela od oslobođenja do danas. U drugoj knjizi autor je došao do balkanskog rata, i uprkos tome što je dopustio niz bitnih istorisko-ideoloških i formalno-umežničkih pogrešaka, pisac je bio pravilno ocenjen od naše napredne kritike (Bakalov, A. Todorov, T. Pavlov i dr.) kao jedan od velikih nadobudnih bugarskih beletrista.

Roman »Tažula« Georgi Paraslavova, koji je stekao ime falentovanog pripovedača sa pripovetkama »Selkor« i »Sporžilov«, jeste drugo krupno beletrističko delo, koje talentovano slika današnje bugarsko selo u vezi s borbama oko sitne i srednje seoske svojine. lako pati od izvesnih elemenata bitovizma i psihologizma, »Tatula« je, i to će ostati, jedan od krupnih uspeha naše umefničko-realističke beletristike. Orlin Vasiljev, takođe autor čitavog niza pripovedaka i romana (»Divlja gora«, »Ognjeni krst«, »Bela staza, »Tor«) izdao je prošle godine romantično-realistični roman »Hajduk majku ne hrani«, koji je istovremeno poslužio i kao scenario za jedan od prvih bugarskih umežničkih filmova »Sfrahil vojvoda«. Uprkos niza nedosfatfaka ove knjige, koji su označeni od kritike kao istorisko-ideološki i umetnički nedostaci, ona je, ipak, nesumnjivo, jedna napredna narodna knjiga, koja između ostaloga ima i io preimućstvo, što je njen aulor dobar pripovedač koji na jedan intferesanfan način razvija svoju fabulu, — jedna stvar koja je sasvim neumesno pošicenjivana od strane igvesnih »duboko« analizirajućih, ali neveštih pripovedača. Istoriskog i romankžično-raalističkog fipa je i roman Marča Marčevskog »Balofer vojvoda, koji isto tako slika narodne hajdučke borbe protivu Turaka i čorbadžija-izelica, za vreme epohe mračnog turskog ropstva. »Ralofer vojvoda« je jedno relafivno uspelo delo Marča Marčevskog, koji se u svojim prvim radovima, na pr. »Strahu«, »Jufro nad poljima i dr., nije odlikovao niti osobeno originalnom idejom, niti bogatom umetničkom bojom.

Ovde bi istd tako frebalo spomenuti i pacifistički roman Sande Jovčeve »Mi u dalekoj pozadini«, zatim zbirku pripovedaka »Rolovoz« St. C. Daskalova, jednog nesumnjivo falentovanog pripovedača koji u