Naše otrovne zmije i biljke (sa gljivama)

се. као и све њој сродне биљке, у љуте отрове рачуна. Из цвета и лишћа исцеђен сбк, даје врло љут отров. Осушена биљка губи снагу. Најважнија је у њој материја анемонан. И пчеле се од заношљивог мириса у цвету опију и умиру. Појаве после тровања сасом. Тровање сасом проузрокује иста дејства, која се у опште појављују код тровања љутим отровима, дакле дражење и запалење једњака, почевши од уста па до крајњих црева; овсм сљедује ватра у гркљану, у стомаку и у цревима; бљување, надутост трбуха и јаки боловн у трбуху и у очима; воден или крвав пролив и на послетку грчеви, укоченост и смрт. Како треба оболелог лечити? Дати му да пије сирћетом закисељену воду и каву. Лековите особине сасе. Као лековито средство употребљују сасу у следећим болестима: против парализе, против слепила, кожних болести, хроничних катара, великог кашља, отечених трбушних органа и водене болести у трбуху, нервозне грознице, главобоље која долази од стомака, ухобоље и реуматичне зубобоље. & Осим напред побројаних најважнајих наших отровних биљака, напомињем још и то: да је и плод нашег кромпара (оне округле бобице, што на врху стаблика расте) отрован; отрован је даље и дуван, мак, булка (турчинак), апта (аптуга, бурјан, аптовина), водена кукута, разгон итд., само што употреба ових биљака проузрокује само дремеж, опијање, бљување и прблив, што све прође и без употребе каквих год лекова; али смртних случајева после употребе ових биљака, до данас није било.

85