Naše otrovne zmije i biljke (sa gljivama)

55

КУКУРЕК

божићњак Сабљ.; црноглавац_у Исшри. Helleborus viridis L. ТАВЛА I. Опис биљке. Кук}фек расти по планинским местима и по шумама, а цвета у марту и априлу. Корен је кратак, с поља мрк а изнутра бео, обрастао са мало ситних жилица; дуговечан је. Годишње је стабпо до 45 сантиметара високо, при врху мало гранато, а при основи је љускаво. Лишће је на стаблу скоро без дршке и на три режња подељено, који су копљасти и по ободу оштро изубани. Приданачно је лишће много крупније и на дугачким дршкама насађено, шапасто, на 9 —ll режњева подељено, 15 —20 сантиметара дугачко и 3—4 сантиметра широко, вршкасто, скоро удвојеним и врло оштрим зупцима изубано, голо, или је на доњим нервима мало маљаво, с горње стране загасито-зелено, с доње је блеђе и светло. Цвеће је 5—6 сантиметара у пречнику широко, на смежураним, маљавим дршкама насађено. Крунаца је жућкасто-зелена, са унутра повијеним, одстојећим листићима, којих има 10; горњи су 5 дужи, а доњи су краћи и заровашени, Чаша је бледо-зелена и разведена на 5 режњева. Ппод је мало спљоштен, кожаст, 2 —3 сантиметра дугачак, до 1 сантиметар дебели мешак; семе је у мешку у два реда сложено, јајасто и смеђе. Особени знади, по којима ћемо нунурен познати. Корен у свежем стању врло одвратно мирише, а кад се осуши и у прах стучен у нос метне, проузрокује врло јако кијање, па га с тога неки и с бурмутом мешају, да овај буде љући. Свеж корен с почетка слади, а доцније гребе и штипа, и с тога, кад се неко