Naše otrovne zmije i biljke (sa gljivama)

71

АЈДУЧКА ОПУТА

Вучја лика Пакч емрдљуга, личац Петр. Daphne Mezereum L. ТАБЛА IV. Опис биљкв Ово је мали шиб, који једва један метар високо по планинама расти. Цвета у фебруару и марту пре, но-што му лишће избијати почне. Стабло је разгранато, обрасло сивастом, мрким пегицама ишараном кором. Лишће порашћује на врховима од гранчица; оно је седеће, копљасто, у дршку сужено, глатко, с доње стране блеђе, по стаблу раштркано. (Двет је румен и јако мирисан. Цветови су поређани на горњим гранчицама по 2—3 заједно, а у виду сложеног класа, који је на врху обрастао ћубицом ситнога лишћа; сваки је цвет састављен из 4 цветна листића. Ппод je кругласта, месната, светла, црвена бобица, која необавештену децу на јело намамљује. По чему ћемо биљку ову на први поглед познати ? Познаћемо је по оним лепим, мирисним цветовима и по оним особито црвеним и угледним плодовима. Цветови тако јако миришу, да човека занесу и проузрокују главобољу, кад би их мало дуже мирисали. Бобице су без мириса, али су врло љуте. Који су делови у ове биљке отровни? Сви су јој делови отровни, а нарочито кора; лишће и бббице су врло љуте; бббицама су се многа деца у тој мери тровала, да су и помрла. Кад би огуљену кору метнули на голо тело, одмах би нам кожа поцрвенила и добили би неки чудноват свраб, искочили би ситни пликови и кожу би могли сљуштити. Са 6 бббица могли би већ отровати курјака, а на против за птице,