Naše Primorje : slike i utisci s Primorja

~

ДУБРОВНИК. 31

сматрању ванредно лепе природе и занимљивих старина, него и као непристрани умници који се диве прастарој култури и видљивим траговима што је та култура оставила на земљи и становницима.

Јесте, то задовољство створише нам, у наше дане, дела умних странаца, као што беше један Фриман, или као што су један Џаксон, један Луиђи Вилари, један Шарл Дил. Њихови трудови показаше још једном културни полет наших предака и, што је главно, како тај полет није био прости рефлеко прекоморске светлости, него покрет сопствених енер тија, који је у многом чему предњачио и самом једновременом покрету с оне стране Јадранског мора. „Далматинска архитектура, вели Џаксон, сама је по себи тако одлична и оригинална, да јој треба дати место за. себе између разних националних стилова средњевековне Европе. Та се архитектура, истина, у главном ослања на архитектуру италијанску, — а тако је, силом прилика, морало и бити — но она има опет у себи нешто, што није махом италијанско, доказ да Далматинци нису били ропске потрагуше > И учени оксфордски архитект наводи томе свом мишљењу и стручне разлоге, доказујући како је предилекција Далматинаца за стил романски, у пуном јеку готике, зависила на првом месту од њихова особитог укуса, а затим од утицаја величанственог Диоклецијановог двора у СОпљету, који је далматинске неимаре упућивао на обли, «а одвраћао од зашиљеног (готског) лука“. Стога су се у Далмацији пркве у романском стилу — који, као што је познато, воли лукове полукружне — зидале кроза, сав ХИ, па и добар део ХТУ века, кад

: Т. а. Јакзоп: Пагтана, те (Јџатпето апа 15та. Ох!ога, а; «ће Сјагепдоп Ргезз, 1896. Књ. 1. стр. 204.

2

2 Слично, од прилике, мишљење изразио је и Г. Шарла Дил, професор париског универзитета, који назире утицај Диоклецијанове палаче чак и у неким партијама саборне цркве и крстионице у Трогиру, које су обе саграђене, односно довршене, у ХУ веку. (Види путопис: Еп Меатегтапве ртотепаде а' Разгоше е! а аг!. Рашз, Сопт, 1907.)