Naše Primorje : slike i utisci s Primorja

ДУБРОВНИК 33

Монтефелтарском, да у својој резиденцији, у УРбину, сазида онај величанствени двор који се данас убраја у ремек-дела Ренесансе, те након дугор пробирања и преговарања са уметницима из Тоскане — тадашњем леглу неимара — он се на крају реши да градњу повери Лукијану, рођеном Далматинпцу (Врана, Лукијаново родно место, је у котару задарском), од ког је у истини старији део урбинског двора, најодличније, можда, архитектонско дело потоње Ренесансе.

Кад се све то на око увме и, крај тога, знаменита прилика да је Ђорђе своје магистрално дело, катедралу шибенску, започео 1441 год. значи девет година пре но што је флорентинац Леон Батиста Алберти подигао катедралу риминску (Ештип), онда, се заиста, треба чудити брзом напредовању нове уметности у Далмацији и жустроме духу овог нашег великог земљака, који је полетом предњачио највећим уметницима ондашње Европе. И, у истини, у Француској је ренесанса стала потискивати овладалу готику тек око 1508, а у Енглеској око 1520, док сви знамо да је чувени хајдлбершки замак, у стилу немачке ренесансе, сазидан тек 1556.

Имамо дакле зашто да смо поносни, кад се обадремо на уметничку прошлост наше земље. Но то осећање оправданог поноса нигде нам тако обилато не испуњава душу, као овде у Дубровнику, у овој нашој древној Атени, где је грађевинска уметност сасвим друкчији облик добила но у осталим варошима на Приморју. Античка уметност није овде оставила никаква трага, пошто се стари Епидавар — који је око 590 год. пре Хр. основала једна грчка колонија, а ког су 689 год. разорили Авари налазио на земљишту данашњег Цавтата, југоисточно од данашњег Дубровника. Па не само то, него ни јаче политичке веве дубровачке републике са. византијским царством, које су трајале чак до ХШ века, нису имале никаква видна утицаја на месну

1 Јаскзоп, 18.

со