Naše Primorje : slike i utisci s Primorja

БОНИ _МАРКО ЦАР, —

ту седети, а, да. га свакојаке мисли не салете и не одвуку у ону јадовиту прошлост.

Биједни Максо! Да се, којом срећом, ниси никад са овог красног острва кретао и наивно јурио за, блудним ватрама тамо преко Океана, па ма колико се те блудне ватре твојој уобразиљи јављале у о6лику скиптра и царске круне! Али си, витеже, своју грешку опет скупо испаштио, те данас нема осел„љиве душе која би могла да ти свог милосрђа. откаже, Сишавши са локрумског чардака, обиђох најзад и ћелију покојног царевића Рудолфа, чија ће смрт остати увек обавита тајном, као што су тајном · обавити завршеци оних оријенталних легенда у којима се пољупци сладосрасно преплећу са роптајима самртним.

И ова је соба мајушна, уска, али раскошно осветљена из пуна зреника. Окромна, иначе, врло скромна; тамо у величајном Бечу би се оваквим покућанством једва задовољио и какав богати скоројевић из мале буржоазије. По зидовима, неколико 'осредњих цртежа, и три женска портрета, три у Бога дивне женске главе, али тако привлачне у својој младости, да је посматрачу тешко са њих очију скинути. Поред скулптованих плећију, плене ти и очи и разбор њихова чела, дивно заоквирена дивним увојцима; па си и нехотице готов да завидиш срећним избраницима којима је суђено било да те лепоте-жене овенчају крунама.

Кад се вратих на обалу, сунце је било већ утонуло у далеку пучину.и боје у зраку почеле лагано да се гасе; небо, на зренику, беше чисто као опал, са гдекојим „бледо-љубичастим праменом облака. У "ваздуху се таласаху неки чудни, неодређени шумови, слични уздаху на мору, дисању лишћа или лепршању крила. И док се душа повлачила у се, обузета неком неисказаном стрешњом, ја се опростих од брата калуђера, скочих у чамац, па се.отискох низ чивитасто море, домишљајући се непослушном па-