Naše Primorje : slike i utisci s Primorja

68 __МАРКО ЦАР.

Т. Г. Џаксон, дојако најбољи вођ путнику кроз далматинско приморје, — пошто је описао старинске бедеме, сазидане на тврдим литицама, што се спуштају косо у морску дубину, па онда тврђаву и суре планине изнад вароши, које, вели, „нуде толико грађе сликару , додаје меланхолично: „Херцег Нови, сем своје живописне спољашњости, нема ничега чим би задржао путника: између његових древних зидина нема апсолутно ничега, што би вредно било да се види, пошто у вароши нема никаквих старина, сем посрнулих Тврткових бедема“.

"Ма да је то тежак ударац за моју суграђанску сујету, морам ипак признати да у том археолошком становишту енглескога писца није ништа претерано. Овде нема, доиста, ни јавних споменика, ни музеја, нити је тога, према историјској судбини ове ратоборне варошице, могло у њој бити. Тога ради, амбиција, мојих данашњих суграђана и не лежи у томе, да се ово место сматра као неко огњиште уметности и археологије. Њихове аспирације су сасвим на друтој страни; они хоће напросто да се „Нови сматра, као што збиља и јесте, најлетиом климатском станицом на јадранском мору. Рекох најлешпом, но не велим уједно и најудобнијом, јер што се удобности тиче (барем како је модерни „соп!ол“ захтева), у томе је Херцег-Нови, жалибоже заостао, премда. се у последње време и дон, попут осталих приморских варошица, из петних жила напреже, не би ли се отео худој срећи која га од почетка прошлог века, стално прати. И тако је, за мога одсуства, много што-шта учињено да се домаћим и страним путницима заслади боравак, те је већ у месту отворено неколико бољих гостионица и започета градња једног хотела у већем стилу, за који је иницијативу увело једно удружење капиталиста из саме вароши. Не треба уз то заборавити прилику да је ХерцегНови средишње место, где се једном на недељу окупљају на пазар сељаци ив околних крајева, из дуоровачких Конавала и, понешто, ив суседне Херцеговине. Отуд странцу згодна прилика да се нагледа

|