Naše Primorje : slike i utisci s Primorja
70 - МАРКО ЦАР.
на камену , као што га назива Владика Раде у „Горском Вијенцу : Нови чудно место, пуно сваког чара, Нови у свем свету нема равна пара. ! ~ Крај мора природа чудо учинила : Што најлетште могла, то је сатворила. Куд год око бациш, на лево, на десно, Све је намештено дивно и чудесно. Неапољ сам гледо, О вечери бледа! Ал оваког нигде немадох погледа. И чудим се сунцу како може заћи, Кад лепоте ове неће нигде наћи.
Стихови чика-ЈЊубини нису, додуше, најбољег кова, а хвале и поређења прелазе малко у хиперболу: но сведимо песниково одушевљење у праве границе, па ће од његова славопева остати опет толико, колико је довољно да се увиди јак утисак што га је ова приморска варошица морала учинити на песника-путописца, који се чуди што његови Шумадинци, које лекари упућују да траже блажу климу, не долаве у Боку Которску и Херцег-Нови, него иду у туђа, скупа места, где се, нарочито они што не знају језика, од тешке самоће још већма разболе. „Клима. је, вели Ненадовић, у Херцег-Новоме пријатнија и летша него у Ници. А што се тиче живота, „и друштва, може се слободно рећи да сама она љубав и искреност, с којом вас сваки мештанин срета, најбоља је медицина за људе којима је здравље порушено. Кад дођете у Херцег-Нови, нисте дошли у туђу варош: чини вам се да сте дошли својој кући, међу своје сроднике, познанике и пријатеље“.
Овако наш чика-ЈБуба. Али је чика-ЈЊуба мада искусан путник и вешт посматрач — био, пре свега осталог, српски родољуб, па му је, можда, „своје“ било најмилије. Уз то су песници тако склони на оптимизам! Не смета; ако не верујете Орбину песнику и оглашеном путописцу, ево вам другог једнор п то класичног сведока, на ког не може пасти сумња да је ове питоме крајеве хвалио из претераног српског шовинизма. Тај је класични сведок аустријски надвојвода Максимилијан, потоњи цар