Naši na Korzici : putopisne crte : sa 85 slika u tekstu i kartom Korzike. Knj. 1

109 Мих. М. Ђокић

Сампијера, Гафорија, Паскала Паолиа и многих других, знаних и незнаних, свете су луче, које светле народима и уче поколења која наилазе: како се воли народ свој и како се жртвује за Отаџбину своју... Одмах до цркве, на најлепшем месту вароши, налази се поносна статуа ђенерала Гафорија. Име овог

великог корзиканца, храброг војника, а племенитог и честитог човека, долази у ред најзнаменитијих људи на Корзици.

После одласка оног пробисвета и авантуристе, оперетског краља Корзике, Немца, Теодора од Наухора, Гафорија изабра народ: за прошектора Ошаџбине! Овај величанствени избор, ово прокламовање Гафоријево, овај најсјајнији дан у Историји Корзике, извршен је 7 јуна 1746 године.

— Гафори заузе утврђења Корте после опсаде од неколико дана. Ова борба, где су на једној страни

били завојевачи, а на другој, на челу са Гафоријем, браниоци свога огњишта — била је крвава и очајна. Прса у прса, преко лешева палих бораца, а у крви до чланака, корзикански горштаци, племенити и узвишени, ношени на крилима победе, а предвођени ђенералом, најхрабријим међу најхрабријим, у недостатку оружја равног непријатељу свом, пели су се уз стрме градске зидине: и голим рукама давили своје противнике! Љубав према својој рођеној груди, у овим крвавим данима, пружила је човечанству наук: како се она воли и брани...

— Борба потмула, а грозна, без праска и фијука топовских ђулади из корзиканских редова: била је ужасна; трајала је четрдесет часова)...

..Страхоте; грозно крвопролиће; зуби забадани под грла противника из којих је лопила крв; ломљењем костију бораца и бујицом просуте крви — Гафори је победио! -

За време опсаде, када су корзички горштаци нештедећи своје животе, а избезумљени у љубави према Отаџбини својој, јурили тврђави и давили своје противнике, опседнути гувернер Корзике нареди да се пред тврђаву, на једном градском бедему, где је напад