Naši na Korzici : putopisne crte : sa 85 slika u tekstu i kartom Korzike. Knj. 1

Наши нА КоРЗИЦИ 109

То је један Белгијанац, који је, као изгнаник на Корзици, још од тевтонске инвазије у Белгији. Са њиме сам се упознао у Бастији и врло брзо спријатељио, јер се једнако дружио са Србима, и научио доста српских речи. Срећан удес! И он је заврљао по острву у истој намери као и ја: да лута по брдима и варошима, само да избегне усамљеност, која гомила стотину мисли и подсећа на очајну стварност. Рече ми да је пошао из Бастије преко Сан-Флорана и Калвија, и да иде за Ајачијо. Жао ће ми бити, кад се од овог веселог сапутника растанем, а тако бих радо са њиме продужио пут. То после подне обишли смо околину и уверих се, да је он добар и то врло добар пешак и вешт у пентрању по овим шиљатим стенама. У ходу измакне далеко од мене, застане, смеје се мојој корпулентности и весело ме зачикава да га стигнем. Дуже је на острву, па је научио доста и корзикански, те би и због тога имао од њега користи, јер се овде само тим језиком може споразумети. Мештани ретко говоре француски. Истина, како-тако, споразумевам се са њима, али врло тешко. Овде сам утврдио: да и прсти, удружени са мимиком, могу са доста успеха да замене говор!

Увече, за време вечере, у лепој трпезарији хотела „Паоли“, споразумели смо се, да сутра одемо на врх Ротонда, величанствену планину, која се наднела над нами, као неки горостасни џин. Он је примио на себе да нађе вођу, спреми мазге и све остало што треба за пут.

Сутрадан, одмах по ручку, кад смо били при другој бутели доброг корзиканског вина, које је нами, јадним изгнаницима најмилији друг, јер увек успева да нас развесели, те, у друштву његову, колико толико заборавимо стварност данашњице — нашем столу полако прилази један мали, средовечни корзикинац, скида понизно капицу, представља се са именом Ордиони, и саопштава да је време да се кренемо.

Кад смо појахали мазге, био је тачно један час по подне. Дан леп и светао. Сунце сија и просипа своје топле зраке, да све трепери пред очима. Угрејани од вина и ових топлих сунчаних зракова, ми се