Naši na Korzici : putopisne crte : sa 85 slika u tekstu i kartom Korzike. Knj. 1

Наши НА Корзици 115

дивљач својина свију њих, и не помишљају чије га је тане убило.

Кад је послуга свукла са планине лов доле на друм, одакле се аутом имао да пренесе у варош, ловци су били сакупљени у један ред и при поласку аута, одали почаст уловљеном зверју, избацив из пушака по један метак у зрак. То је овде прастари обичај, кажу, остао још од старих Феничана, који су били чувени као страсни ловци. Они су онда отпуштали стреле са тетива, а сада двоцевке парају ваздух својим оловом...

У веселом разговору и смеху, ловци поседаше у друге аутомобиле, а са њима и ја и мој сапутник

Успех лова!..,

И брзо се вратисмо у варош, где нас дочекаше весели погледи мештана.

— Опет стари обичај Феничана, који корзиканци још одржавају, везао нас је и приморао да дубоко у ноћ останемо у гостионици у друштву наших другова ловаца и вучемо коцку о подели лова. Ми смо остали без исета, а и боље, јер шта би са њиме При предавању лова, који је био истакнут на једној нарочито спремљеној узвишици у дну гостионице, претходила је читава церемонија. Преко главе, рогова, врата, управо преко целе дивљачи, била је испрекрштана француска тробојка, а на врховима јеленових рогова, из пажње према нама, њиховим гостима, биле су став-

љене две мале заставице, белгијска и српска... 8 %