Naši na Korzici : putopisne crte : sa 85 slika u tekstu i kartom Korzike. Knj. 1

Наши на КоРЗИЦИ 195

по дуго необрађеној земљи. Историк Лемперани, посетивши у почетку ХУШ века Паомију, био је задовољан резултатом који су постигли Грци; али је у својим путописима грмео противу оног већег дела Грка, који није хтео да обрађује земљу — већ се одао ситничарској трговини по острву.

Кад се године 1729 подигоше корзиканци противу Ђеновљанске Републике, Грци из Паомија и осталих места, одбише да се придруже покрету. — Зато Корзиканци, првих дана априла 1731, праведно нерасположени према Грцима, због њиховог крајњег непоштовања датог им гостопримства опустошише Паомију, као у осталом и све остале делове острва, која су остала одана завојевач«ој Републици. После озбиљног отпора код куле Ормино, Грци на гондолама утекоше у Ајачијо. У оној грчкој капели, на путу ка Сангвинерским острвима код Ајачија, види се и сада Чобанин из околине Гаргеза. слика, која представља Грке у овој борби код Ормина. Боље би било да ову слику нису ни малали, но је сада, па ма на кој начин то било, уклоне са онога места... Ова слика, намалана у близини светих Двери, очито сведочи: ди су Грци у одсудном часу изневерили Корзиканце, чији су гости били, па чак противу њих и своје оружје окренули...

Грци, бојећи се праведне корзиканске освете, уз припомоћ Ђеновљана, образоваше од бегунаца из Паомије три чете, од људи који су учествовали у борбама противу корзиканских патриота. (Ове, да их назовемо „јадне чете“, биле су у сталном страху од мештана, те су се брзо и растуриле. И даље, у великом страху од освете корзиканске Грци сстадоше у Ајачију до 1774, кад је гроф Марбеф основао Гаргезу, — а од Паомије није остао ни камен на камену...

Гаргеза је варошица од хиљаду двеста становника; грациозна, у самим вртовима и виноградима. Лежи амфитеатрално, између двају залива: Сагонског и залива Перо. На два супротна брежуљка стоје две цркве, латинска и грчка, одакле је неописано леп поглед на

једну и на другу страну.