Naši na Korzici : putopisne crte : sa 85 slika u tekstu i kartom Korzike. Knj. 1

НАШИ НА КоРЗИЦИ [15

— јер овде у туђем свету, где сада лутам, стално су ми на уснама, лепи, али и тужни Прерадовићеви стихови:

„Где су руке твоје мајке, Сад да скупе сузе сина7 Где колено да почине,

И да тешко бреме скине, — Где је твоја Домовина 2...

.. Ето, видиш, драги Васо, како се занесох и одох далеко у разговору са мојим пријатељем, а тебе готово и заборавих, али ипак само за неколико тренутака. Жеља ми је и хоћу да ти пишем о Корзици, о овом драгом острву — о њему и само о њему... ја ћу писати онако, како коју ствар прво уочим и која ми се прва такне осећаја. Не тражи од мене нека нарочита литерарна писма, написана строго по неким прописима — већ само истину и душу моју, коју ћу целу унети у писма, која будеш добијао...

ж и ж

Острво Корзика, које су Грци звали Дирнос, а Римљани Корзика, има облик неправилне елипсе; чија осовина од 183 километра иде од севера на југ. Њена је највећа ширина 83 и по, а обим 490 километара; лежи између 41 и 43 степена географске ширине и 6 и 8 дужине. Удаљена је 160 од Француске, 82 од Италије, 160 од Туниса и 450 километра од Шпаније.

То је највеће острво Средоземног Мора, после Сицилије и Сардиније, али, по речима славног енглеског климатолога, доктора Џемса Бенета, у погледу чаробности: „нема му равног!“ Са својим стрмим планинама, поноситим врховима, својим огромним шумама од четинара, растовом гором, поморанџама, нефлама, виноградима, маслињацима и кестеновима; са заливима и фјордовима испод својих литица, меком чаробношћу својих долина, питомошћу својих обала, Корзика уједињује у себи суровост планинских крајева и чар приморских предела. Та уочљива супротност и даје јединствен карактер овој земљи.