Naši na Korzici : putopisne crte : sa 85 slika u tekstu i kartom Korzike. Knj. 1

Наши на КоРЗИЦИ 29

народи требали би да пошаљу своје прве научнике, да саслушају ова предавања и пренесу их у своју земљу. — И Србија не би требала од оваквих предавања да изостане...

Народ је овде врло побожан. Цркава има на свакоме крају, и све су оне пуне, јер их ревносно посећује религиозни католички и протестантски свет, нарочито сада, када су молитве за победу савезничког оружја свакодневне.

У околини Бастије, а разуме се, и по другим крајевима острва, има доста женских манастира; али то нису они шпански језуитски „клостери“, где се дембелише. и седам пута дневно Богу моли, само да то околни свет види, а ноћу се по калуђерским ћелијама приређују развратне оргије. Ови манастири сада или су болнице или склоништа за старе и изнемогле или просте учионице за васпитање женске деце. Најотменије корзиканске породице са поверењем шаљу своју децу у ове манастире да се образују и доцније постану добре домаћице.

Свима је нами познато, да код нашега народа има једно укорењено веровање, да су женски католички манастири легла разврата, али оно треба да изостане, јер није тако; погрешно је то веровање. Треба овде доћи и пробавити дуже времена, заинтересовати се за све, па ће се свако лако убедити: да су овде све установе, па и ови манастири, на солидној основи постављени.

Корзиканац је и добар војник. Острво је давало, а и сада даје велики контигенат младих, интелигентних људи, који уче по војним академијама и постају француски официри. Тврди се, а то треба и веровати, да су ти официри врло храбри војници. За овај рат Корзика је дала много војника, који се борише као лавови. Да је овај народ заиста храбар и честит борац, уверава ова силна црнина. Маса је острвљана у жалости. Ретке су породице, а да нису изгубиле по кога свога члана.

— Запазио сам једну јачу сличност између нашег и овог народа. Историјски је познато, да је наш народ