Naši na Korzici : putopisne crte : sa 85 slika u tekstu i kartom Korzike. Knj. 1

Наши НА КОРЗИЦИ 39

Корзиканци траже само да живе од плода свога рада, али, ако ипак у својој немогућности, да могуи даље обрађивати земљу са штетом и без икаквог добитка, теже за каквом мршавом службицом; не треба за то гледати на њих као на лењивце, него као на ваљане људе, који траже само поштена средства за живот. Они су тесно везани за родно место; ако многи од њих ипак пристану да оставе свој завичај, да би отишли чак у Гујану за чуваре робијаша, то је за то, што је земља немоћна да их исхрани; али они ипак, далеко од своје земље, горе од жеље да помогну својим породицама.

— Сад, при завршетку овога писма, изнећу у кратким потезима историју ове лепе вароши. Можда варош и није најлешша и климатски најпогоднија, али она је та, која је прва примила у себе тисуће српских избеглица у беди и несрећи.

Басшија: Поглед на ново пристаниште, Кула светиља,

На месту где се налази данашња варош, била је подигнута у години 1380 — на девет година пре Косовске битке — једна кула (Вазна) и отуда је ова варош добила име; Ба-. стија. Ову кулу саградио је Ђеновљанин Леонело Ломелино, ондашњи гувернер Корзике. Тада је било у вароши, у њеном старом делу, неколико рибарских кућица, поред којих су се Љљуљушкали примитивни рибарски чунови. Тек много доцније 1453, кад је Бастија проглашена за резиденцију гувернера острва, варош се почела нагло развијати.