Naši na Korzici : putopisne crte : sa 85 slika u tekstu i kartom Korzike. Knj. 1

48 Мих. М. Ђокић

вечитом путу доспео овде, на ово лепо, а мени сада тако драго острво, где изгледа да ћу се дуже задржати. Свако поље овде, свака ливада или њива, свака река или поточић, подсећа ме на нашу земљу, наше драго огњиште...

...Греба знати како су по некада тешки часови што их овде преживљујем> Туга, тешка и неодољива, успева да ме по читаве сате, па и дане, потпуно онеспособи за сваки рад; да ме разнежи, душу смекша, и изазове бујицу суза...

Има дана, много дана, кад далеко од овог лепог града, на каменитој обали, усеченој дубоко у море, тамо, ка селу Ловазину, пробавим по читаве часове, тепајући најлепше речи, што их срце даје, милом своме завичају... ГТешком бедом и незапамћеним јадом, урнисано биће моје, тада јеца и плаче...

Када сунце пође западу иза величанствених планина, ка лепом Сан-Флорану, и почне постепено да се скрива иза шиљатих камених врхова, и у руменилу, тамо далеко, најзад и утоне у таласе немирна

мора, ја се пренем: капљице суза заостале на обра-

зима, полако се роне у море, као најлепша и најсве-

тија залога љубави моје, према своме завичају...

— Ногу пред ногу, са разбукталом тугом у срцу и души; саломљеном енергијом, утучен, враћам се у варош, Улазим у лепе улице, мени вазда миле Бастије, али, не да у њој тражим и нађем задовољства, — но да преживљујем тешке изгнаничке дане доде-

љене ми од судбине.

___...Устао сам рано, врло рано, у праскозорје, кад славуји извијају своје лепе мелодије доле, испод мојих прозора, у џбуновима кактуса и жуте нефле. Дубоко удишем мајски мирисни јутарњи ваздух, који ме снажи. Посматрам бастијску котлину, тамо иза железничке

станице, начичкану лепим, с кућом до куће збијеним селима и огромним густим шумама, како се постепено

јутром осветљавају. По где где, стрче високи кипариси, црни и густи, жалосни и неми, као и оно место на коме су...: њима