Naši na Korzici : putopisne crte : sa 85 slika u tekstu i kartom Korzike. Knj. 1

56 Мих. М. Ђокић

такви окршаји и страшна кланица, да јој равне у

Историји неће бити... Сви ми, од најпростијег сељака са Маљена и научника са професорске катедре, свесни смо: да су они виновници нашем краху, муци и беди, јер нас лишише Отаџбине, отргоше од породице и расејаше по свету... ·

— Ајачијо је главно место острва, са тридесет хиљада становника. У њему су све централне власти. У опште цела је варош лепа, и на први поглед освоји путника да у њој дуже остане. У Ајачију и сад постоји тврђава, подигнута за владавине Ђеновљана.

Чим се обиђу острва Сангвинери — крволочна — има се величанствен поглед на залив. На западу се примећују вртови „Барбакажа“, гробља Ајачија, са њиховим линијастим редовима и грчка капела. На истоку се сагледа мало острво Пијано. Врх „Зене Маме“ — седам лађа — окужених колером, како каже легенда, које је некада Св. Рош окаменио, на молбу побожних ајачана; и врх Портифичија, у дну кула Капитела, равнице Кампо дел Поро, изнад свега импозантна маса планине Монте Доро.

Хроничар корзикански, Ђовани де ла Гроса, приписује оснивање Ајачија, Ајаксу, при његовом повратку из Гројанског рата. Хроничар Пијетро Чирнео, трудећи се такође, да нађе старо порекло ове вароши прича: да је један изгнаник римски дао своје име овој вароши и назвао је „Ад Јацео“, што значи: да се одморим!

Стари географи бележе на крају великог залива једно место у близини Ајачија, где су се некада израђивали „амфори“ — тестије, за оставу вина; где би од прилике требас да буде стари Ајачијо, — али то није тачно.

Урцинијум се налази у Кастелвекију, где се и сада виде трагови рушевина без значаја, или још вероватније у долини Орчина, у заливу Лиши. Извесно је, да је у средњем веку постојала варош, тамо где су виногради св. Жана, између пута Кастелучијо и брда Кастелвекијо. Она, као да није имала велики значај. Њустинијани, у своме опису Корзике, писатом на крају ХМ века, каже, да је она била тврђава, а не варош, изложена упадима варвара и честим препадима феудалних господара. Она је била предата, каже један споменик ајачијански ! јануара 1575 Ђеновљанској Републици: „због суровости климе и крвавих ратова, који сује лишили становника!,

Благодарећи истраживањима ђенерала Хуга Асерета, данас се већ зна тачан датум оснивања Ајачија. Банка св. Ђорђа, после жестоке борбе противу Чинеркезија, пошто је порушила замкове Паола Лека и Ринучија де ла Рока, феудалних господара, оснива нови Ајачијо, на једну миљу јужно од старе