Naši na Korzici : putopisne crte : sa 85 slika u tekstu i kartom Korzike. Knj. 1
70 Мих. М. Ђокић
Затим има и статуа „Г Конзула,“ на тргу „Полимер,“ са четири лава, вајана у граниту од Жерома Мамиоли, где из лавовских уста тече вода (извор). Ова је статуа од белог мрамора, висока до три метра, поклон од кардинала Феша, откривен 15 маја 1850 год.
Био сам и музеју Наполеоновом на тргу „Полимер“, који је смештен у згради општинској; камен темељац му је положен 1826 године. Овај је музеј отворен сваког дана, а у њему се, у главном, могу ридети разне слике и уметнички радови, који чувају успомену на Наполеона.
Катедрала Ајачија може се назвати: кошницом старина. Ко доспе до удаљеног Ајачија, треба прво да обиђе ову старину, па тек после да продужи шетњу по вароши и околини. Кад се овде уђе, човек се збуни и незна где прво да погледа, тако је то све заним-
љиво. Она је довршена 1793. У овој заиста величан-
ственој цркви налази се с леве стране капела, коју је саградио у петнајестом столећу Пјер Паул Орнани, славни корзикански пуковник, као успомену на свога
јединог сина. Капела има један суд од мрамора, (вазна),
где је крштен Наполеон 7 јула 1771; на углу с леве стране, на једном четвртастом стубу, има једна камена плоча од црвеног корзиканског мрамора, на којој су угравиране ове дирљиве речи, које је Наполеон изговорио на Св. Јелени 29 априла 1821. године: „ако се буде прогањала моја лешина, као што сам ја прогањан, жеља ми је да будем сахрањен код мојих предака у катедрали у Ајачију.“
Велики и славни Наполеон, у последњем моменту, кад је дух остављао његово тело, жудео је за својом Корзиком и својом породицом. Тежио је њој, јер је у овој катедрали била фамилијарна костурница Бонапарте.
Жалим Наполеона што му ова последња жеља није била испуњена... Жалим њега... али шта да кажем за Српски Народ, који је сада прснуо по свету, да својим костима сеје гробља у свима његовим деловима2 Ми смо тек јадни изданци тога народа, који лута из места у место; ми болујемо и умиремо са
жељом, да нам кости буду у нашој земљи, — али оне