Naši na Korzici : putopisne crte : sa 85 slika u tekstu i kartom Korzike. Knj. 1
Мих. М. Ђокић
~, с>
На првом спрату је галерија слика са уметничким сликама: Адам и Ева, од Јулија Ромена; Пејсажи, од Салватора Розо и св. Августин и Анђео, од Гершена.
Замак је окружен величанственим парком. Кад човек дође овде, њему све прионе за око и тешко се раставља од овог лепог места. Кад је овај парк подизан, није се жалио ни новац ни труд. Све је то раскошно расипано, али је и створено ремек-дело. Оне, на главном улазу широке алеје, засађене с обе стране цвећем, које се протежу у дубину колико око сагледа, дају величанствен изглед целом парку. Са те
главне алеје, која има неколико великих „рундела“, одвајају се мале дискретне стазице, које су просто начичкане пикантним клупама, дубоко увученим у вињагу и обвијене њоме и неком врстом врежастог цвећа, налик на „јапанску ружу“, која цвета, готово, у свако доба године. Дражесна лепота овога парка нагнала ме је, да овде останем цео дан. Кад сам требао да напустим лепи замак, шетао сам по овом рајском парку дуго, врло дуго, тужан што ово чаробно место остављам — и то, на сваки начин, занавек...
После дводневног одмора, од силног пешачења, опет сам био оран за пут, али пешачити више нисам могао, но сам морао најмити кола и тако стигох у Гаро, место удаљено од Ајачија двадесет и један километар.
У средњем веку, овде су били на брежуљку феудални замци племића Рока и Бјанка. Од тих замкова данас постоје једва видни трагови. Овде се сада налази црква, у којој је била сахрањена глава Сампијерова. У народу и сада постоји предање, да је ондашњи гувернер Корзике, Ђорђе Дорије, у години 1569, наредио комесару Ајачија, да узме главу Сампијерову, која је била изложена на бедему тврђаве и сахрани је у овој цркви. Много доцније, после три столећа, у години 1838 или 1840, млади Франсоа Пералди са своја три друга, нашао је у једној шкрињи у овој цркви, једну дрвену кутију, у којој је била једна мртвачка глава, а на заклопцу кутије писало је: Сампијеро. Ту су кутију бацили у поток Горо-Сатано;