Naši novi gradovi na jugu

Х тих. Р. ЂОРЂЕВИЋ

радницима и трговцима из далеких земаља; у њима се развијала наша раскош и господство; у њима су дочекивани одлични гости са Истока и Запада: · изасланици византијских царева и европских дворова, папа и црквених великодостојника из Царн"града и Палестине: у њима су постали многи књижевни и културни споменици наши, међу којима. се, као какав џин уздиже знаменити Душанов За коник: из- њих су грађени планови за вођење великих битака са Истоком и Западом; из њих се уздизала и пробијала наша снага, и још у средњем веку наглашавала велико јединство Јужних (Словена.

Дошла је турска најезда. Наше пространо царство поче да се смањује. Наши градови на југу постадоше прва заштита „часнога крста и слободе златне“, али и прве наше жртве. Они постепено један за другим падоше и постадоше туга и слава нашега народа и његове поезије. Од тада је историја наших јужних градова историја запушћавања и опадања. Испред турске најезде бежи наш народ у масама из њих и тражи склоништа према северу,

чак по далеким нашим покрајинама преко Саве и

Дунава, а на његово место долазе турске колоније ·

чак из Мале Азије. У след турских насиља и намета нашега је народа у њима све мање, а у некима чак и готово ишчезава. Њега и даље на југу замењују Турци, а уз то јоши Грци, Цинцари, јермени и Јеврији, а на северу дивљи Арнаути. М да није било наших села, која су наше градове, негде више, негде мање, становништвом подмлађивала, и дау њима није било нешто наших Дубровчана, колониста, они би изгледали као да су у сред Анатолије или Албаније. Под турском управом и администрапијом наши се градови оброњују и опадају, урашћују у траву и коров и пуне се нечистотом и псима. Ништа се у њима не обнавља, а и што се створи. то је без укуса и без стила, несолидно и малотрајноИ стари тип наших градова изчезава. У пустим подграђима нови грађани подижу ситне куће, већином од дрвета, "рошне и неугледне, збијене #

па пат таи и њи