Naši novi gradovi na jugu

136 КОСТА Н. КОСТИЋ

Ђурђу Ново Брдо доноси годишње чистог прихода 200 000 дуката, а Јован Капистран пише папи Каликсту 21. јуна 1455.: „Турски цар Мухамед заузе најачи рашки (српски) град по имену Ново Брдо, где се налазе златни и сребрни рудници, који доношаху своме господару (деспоту Ђурђу), као што се прича, годишње 120000 дуката. Из новобрдских рудника добијало се нарочито такозвано „гламско сребро,“ сребро помешано са златом. Од новобрдскога сребра наши су владаоци појединим манастирима давали извесне количине као сталне годишње поклоне: кнез Лазар Раваници и манастиру Дренчи, деспот "Стевану Хилендару и лаври Св. Атанасија у Св. Гори, а деспот Њурађ и светогорском манастиру Есфигмену. У Новом Брду кнез је Лазар ковао своје сребрне новце, који носе натпис: „Моцотопје топега агсетеа.“ У 15. веку Ново Брдо, подграђе, изгледа да је било организовано као нека градска општина, јер се помиње „закон града Новога Брда“ (1439)

Главни рудари у новобрдским рудницима билн су Саси (Немци), који су ту имали највећу своју колонију на Балканском Полуострву, те се Ново Брдо у споменицима зове и „сашко место“ (1431.) У новосрдским рудницима су радили њихови „валтурси“ (радници), а на тргу трговали пургари (грађани). Саси су у Новом Брду имали и велику цркву Св. Николе, која се у нашим споменицима зове „шашка црква“. Колико су новобрдски Саси били на гласу као рудари види се по томе што су иху 14. и 15. веку позивали преко Дубровника на рад у Италију. Феликс Петанчић (1481.—1512) не зове Ново Брдо друкчијенего немачком насеобином.

Ново Брдо било је у 15. веку познато као најача тврђава у Србији. О новобрдску тврђаву и оближња два градића, ГПризренац и Прилепац, силне су се турске војске разбијале. Од Турака се брањаху понајвише грађани новобрдски и колонисте Дубровчани. Турски напади на Ново Брдо почињу у почетку 15. века. 1413. султан Муса, дошавши зими