Naši novi gradovi na jugu

НАЈМИ НОВИ ГРАДОВИ НА ЈУГУ #7

У 16. и 17. веку Скопље је било и културно средиште у српским земљама. 1569. и 1,70. године у Скопљу се помиње књижара Кара Трифуна, која продаје српске црквене књиге. Негдашња „велика. митрополија скопска“ 15. века, помиње се иу 17. и 18. веку. Ноаљев путописац Канеј (1673. помиње у разваљеном старом граду једну православну цркву. У 16. веку било је нешто католика и у Скопљу. Папски изасланик Александар Комуловић вели у свом извештају од 1584. год. да један католички капелан води бригу о душама 60 католика у Скопљу, а други католички капелан брине се о. 500 католика у четири села Скопске Црне Горе. Као да католици у Скопљу нису имали своје цркве, јер Е. Челебија помиње како Латини (католици)у“ Скопљу посећују српску (православну) цркву. јован Кулиновић (1671.) помиње у Скопљу 15 католичких домова са 100 душа, а П. Богданић (1685.) подиже број католичких кућа у Скопљу и његовој области на хиљаду. Јевреји су тадау Скопљу имали своју авру, а Јермени своју цркву. Турци су овде држали своје школе и Скопље се славило са веома значајне муслиманске варошке интелигенције. ХаџиКалфа помиње да из Скопља излазе многи учени људи, а Е. Чепебија бележи да су чувене скопске богословске школе и да у Скопљу, „седишту песника и милосрдних људи“, има много племића и господе. |

Од највеће је пак важности истаћи и нагласити ову ствар: Скопље се још од 14. века сматрало као српски трад, који се налази у Србији, и у коме живе Срби. У потврду овога да наведемо нешто доказа. _ Кад скопски војвода Пашајит 1598. и 1399. зове Дубровчане да посећују Скопље и његову област, он им обећава да ће одсећи главу сваком Србину и Турчину, који би узнемиравао трговца Дубровчанина. Путописци и католички мисионари (папски изасланици) Скопље редовно називају главним градом (метрополом) Србије, а поред Турака помињу Србе као становнике варошке Тако, на пример,

2