Naši novi gradovi na jugu

НАШИ НОВИ ГРАДОВИ НА ЈУГУ 19

знато, то је већ истакао у своме монументалном делу „Основе за географију и геологију Македоније и Старе Србије“. ја ћу тим доказима о српском пореклу нашега Скопља да приложим још два-три, на које сам наишао». На једној од карата Данила Фарлатиа у његову великом делу Шупсит 5Засгит Скопље (Зепрћ) се рачуна у Србију (ЗегђНа). У делу Салмона и Гоха о Турској од !748. год. набрајају се као главне вароши у Србији: Београд, Смедерево, Видин, Ниш, Скопље, Нови Пазар. На карти уз то граница, обележена између Србије и Бугарске, полази са Дунава испод Видина, иде готово правом линијом на југ и завршава се у Кавали; источно од Скопља граница иде од прилике средином између Скопља и Софије. На карти „инжињера географа“ Х. Бриса од 1813. год уз италијански превод Салаберијеве историје турске царевине, као и на карти уз дело Карла Грубера Турско Царство (1811.) Скопље је у Србији.

Скопље је 1689. год. доживело страховиту катастрофу, а пре тога, према описима Е. Челебије, Хаџи-Калфе и Е. Брауна (1669. и према аустријским савременим извештајима, било је велика и богата варош. Браун помиње да у Скопљу има много џамија, више улица даскама покривених, безестан и дрвена кула са сатом и звоном. Ову скопску сахатну кулу много хвали Хаџи Калфа, који такође помиње да у Скопљу има доста џамија, лепих шеталишта и безестан. Најлепши и најопширнији опис Скопља 17. века дао је Евлија Челебија, ма да, по свом обичају, претерује у описивању. Скопље се тада ширило по широкој и зеленој равници на обема обалама Вардара. Имало је 70 мала, 2.150 дућана и 10.060 кућа на један или два спрата. Неке су куће биле камене и лепе, а све су биле покривене црвеном ћерамидом. Сем тога Скопље је имало 120 џамија, 110 чесама и 00 себилхама (као · киосци у којима постуга свакоме бесплатно пружа воде). Трг је скопски био подељен на разне чаршије, према занатима и трговинама. Улице су биле равне,

рз