Naši novi gradovi na jugu

22 КОСТА Н. КОСТИЋ

рачуна да у Скопљу има 2.000 домова у вароши и 30 кућа у тврђави. Број домова у Скопљу Бркић је вероватно преувеличао. Енгелов путописац (веки непознати Дубровчанин, 1792.) преноћио је у Скопљу, али није ништа о њему забележио. Пред Скопљем се налазила некаква тврђавица за заштиту каравана, који су слабо јездили у Скопље. Барон Феликс де Божур (на раздобљу 18. и 19. века) бележи о Скопљу тога времена: да има 5.—6.000 становника, стари распали градић, улице прљаве, куће мале, у околини остатке водовода; али трагови јавних зграда показивали су прошлу величину овога: места. Још у том времену, како помињу Божур и Пуквиљ, у Скопљу се израђивао кордован и марокен, који су били на гласу. И ако Скопље у 18. веку није било какво велико трговачко место, ипак су га похађали дубровачки и млетачки трговци. У сретним данима скопске трговине за зак/он путника и трговачких каравана служаше велики ка· равансерај Куршумли-хан, који и данас постоји.

На његовим сводовима и зидовима познају се црном или црвеном бојом исписана имена дубровачких и млетачких трговаца, који су и у 18. веку у Скопље долазили и у овај хан свраћали.

У 19. веку Скопље се полако подиже. У једеом малом географском немачком делу од 1908. год. Скопље се рачуна у ред осредњих српских вароши. Али већ 1812 год француски консул у Приштини А. Вас рачуна у Скопљу на 15000. становник“, а сем тога истиче његову трговинску важност на тада веома живом солунско-босанском друму, јер је, вели конзул Вас, Скопље много веће и знатније за трговину него Приштина; оно је на самом путу којим пролазе каравани и поштоноше; у трговинским је везама са Солуном, куда шаље жито и брашно. Из тих је разлога Вас предлагао својој влади да консулат премести из Приштине у Скопље. Ами Буе (1830.) рачуна у Скопљу на 10000 становника, међу којима има доста пи Срба. Тада је у Скопљу било 16 џамија. Али му је чаршија била још мала иу