Naši ratovi za oslobođenje i ujedinjenje. Knj. 1, Srpsko-turski rat 1912. godine : sa 5 karata u prilogu i 18 skica u tekstu

208 М. Д. ЛАЗАРЕВИЋ

на том крилу своје дивизије. Међутим, ни једно ни друго не одговара истини. А тако је, по свему судећи, забележено само зато што је стање ствари у своје време било неверно представљено Команданту Армије, који је већ био постао нестрпљив. На име, јављено му је било, да је ова караула заузета, далеко пре но што је то у ствари било, па је онда, да би се избегла контрадикција, при писању релације дато места и таквом једном апсурду, као да би Арнаути, с обзиром на правац пружања, тадашњег њиховог фронта, смели, у овом времену своје пуне декаденције, да се боре на одсеку код Мердарске карауле тако дуго по губитку положаја, са којих би им врло лако могла бити пресечена одступница и веза са положајима на левој обали Брвенице.

У ствари, једна од двеју чета 4. батаљона 1 пешад пука, које су биле на к. 1076 (Голак) и ћувику лево од ове коте, препаде у 6 сах. изјутра неколико турских војника случајно заосталих у напуштеној турској Хртичкој караули. А затим, када стигоше извештаји да испред граничног одсека Мачија Стена—Вулино брдо нема непријатеља, са тога се одсека упутише ка заузетој турској Хртичкој караули и друге две чете овога батаљона, кога је командант дивизије побркао са 4. батаљоном П. пешад. пука. Овај други пак отпочео је у .80 да напада Халилово брдо са северозападног ребра коте 1076, на коме се бејаше те ноћи прикупио. У току напада, и то тек око 10 сах. пре полне, придружише му се десно једна получета из 2. и једна чета из 1. батаљона његовога пука. Око 11 сах., он је успео да заузме Халилово брдо и турску Васиљевачку караулу на њему.

Најзад, пред подне отпоче напад на главни арнаутски положај на десној обали Хртичке реке од виса над нашом Васиљевачком караулом до изнад села Хртице. У подне, кад се Шумадиска дивизија 1 позива бејаше својим десним крилом кренула ка