Naši ratovi za oslobođenje i ujedinjenje. Knj. 1, Srpsko-turski rat 1912. godine : sa 5 karata u prilogu i 18 skica u tekstu

НАШИ РАТОВИ ЗА ОСЛОБОЂЕЊЕ И УЈЕДИЊЕЊЕ 219

место да изађе на десно крило ХГ пука, дошао је повади њега и његов један батаљон уметнуо се био између батаљона Х! пука“. Али то није тачно, мада није испало ни онако како је командант дивизије желео. У самој ствари десило се нешто што је држало као неку средину између тога двога.

На име, оба батаљона Х1Х пука проминуше колоном двојних редова поред 1. артилер. дивизијона, који се бејаше прикупио позади Летанцета. Челни 3. батаљон разви се потом за борбу десном страном овог села и, пошто је савладао отпор неколицине Арнаута у оближњим воденицама на Лабу, упути се благим нагибом између ове реке и сеоског пута Летанце—Подујево. Правац наступања био му је у главноме добар, јер се десно крило Х! пука, које је по задатку требао продужити, таман завршаваше код овог пута. Наступајући означеном 30: ном, наравно под ватром коју је непријатељ сипао из Подујева, он је био на путу да обичним фронталним подилажењем збиља заузме у ускупном борбеном поретку своје место десно од деснокрилног 2. батаљона Х!Т пука. Према томе, грешка није била учињена са њиме, већ тек са 1. батаљоном, који до села Летанцета иђаше за његовим стопама, Јер овај последњи није од овога села пошао за њим, нити је ударио десно, па да пређе преко Лаба и да после наступа његовом десном обалом, него напротив, ваљада због магле која је са приближавањем ноћи већ у велико била притисла бојиште, он скрену у лево. Те тако остаде изјаловљена првобитна жеља команданта дивизије да се, у вези са нападом с фронта, обухвати непријатељско лево крило код Подујева.

Неко из позадине, свакако командант дивизије, видећи ову омашку и побојав се да се не побију између себе наше трупе, даде трубни знак „Стој“ и „Прекини паљбу“. На овај знак 1. батаљон, који се већ бејаше измешао са батаљонском резервом 2. батаљона Х1 пука, стаде. Мало после то исто учини